Projekcije za potražnju za transportnim gorivima ostaju postojane, piše agencija „Plats“, a iz organizacije „Fjuls Jurop“ procenjuju da će u 2040. godini i dalje biti potražnje za tečnim gorivima u sektorima komercijalnog transporta, avio i pomorskog saobraćaja i petrohemijskom sektoru, ali da je moguće da će veoma naglo biti smanjena potrošnja benzina, što će osetno uticati na konkurentnost evropskih rafinerija — pretežno usmerenih na proizvodnju tog goriva, a verovatno i sam opstanak nekih od njih.
U Evropi je poslednjih godina zatvoren veliki broj rafinerija. Da li je u pitanju samo velika konkurencija i EU regulativa, koja nameće troškove zbog emisija štetnih gasova, koje prekomorski konkurenti nemaju, pitanja su na koje je Jelica Putniković u emisiji „Energija Sputnjika“ pokušala da dobije odgovore od dr Ozrena Ocića, konsultanta za preradu nafte i redovnog profesora Fakulteta za inžinjering i internacionalni menadžment Evropskog univerziteta u Beogradu.
Sve češće se čuju komentari da rafinerijsko poslovanje u Evropi ugrožava dopremanje gotovih derivata iz SAD, Rusije i Azije, ali i da je krivac za krizu u rafinerijskom poslovanju sve veća zabrinutost u zapadnoevropskim zemljama za ekološki problem planete i proterivanje automobila koji troše dizel. Međunarodna agencija za energiju (IEA) procenjuje pad potrošnje nafte u Evropi na 6,5 miliona barela na dan do 2040, sa 11,1 miliona barela dnevno u 2017. godini.
Ipak, evropski prerađivači nafte ubeđeni su da će potražnja za njihovim gorivima trajati decenijama, uprkos tome što električna vozila počinju da prodiru u ključno transportno tržište. Istovremeno, klimatske politike počinju da utiču na regionalne prodaje dizel vozila. Proizvođači dizel automobila najavljuju unapređivanje motora koji troše ovu vrstu goriva. Sagovornika „Energije Sputnjika“ pitamo hoće li se, na ekološkom planu, bitka ubuduće voditi između dizelaša i benzinaca, ili će im najveća konkurencija biti takozvana „zelena“ goriva i električna energija?
Stručnjaci sve češće ističu da rafinerije ne mogu da opstanu na tržištu samo kao prerađivači nafte, odnosno, da će evropske rafinerije morati da se preorijentišu na proizvodnju čistih goriva, biogoriva i električne energije.
Za Srbiju su veoma bitni odgovori na pitanja: gde su u toj priči NIS i Rafinerija nafte u Pančevu? Šta NIS dobija drugom fazom modernizacije Rafinerije nafte u Pančevu, tj. izgradnjom postrojenja za duboku preradu sa tehnologijom odloženog koksovanja? Šta NIS, odnosno njegov većinski vlasnik „Gaspromnjeft“, čini da unapredi svoj rafinerijski biznis u Srbiji i odupre se ovim problemima?
Sagovornika „Energije Sputnjika“ pitali smo i kako ocenjuje situaciju u regionu, Hrvatskoj na primer, gde su strasti zbog zatvaranja rafinerije u Sisku opet uzavrele.