Uprkos očekivanjima javnosti da će glavnog tužioca Specijalizovanih veća i Kancelarije specijalnog tužioca na Kosovu i Metohiji Dejvida Švendimana zameniti njegov zamenik Kvai Hong Ip, za novog tužioca imenovan je američki advokat Džek Smit.
Specijalizovana veća i Kancelarija specijalnog tužioca kolokvijalno su poznati kao specijalni sud za zločine terorističke OVK, oružane formacije koja je pre i tokom NATO agresije na Srbiju 1999. izvršila niz krvavih ratnih zločina. Pripadnici i visoki komandanti OVK bili su i sadašnji predsednik i premijer takozvane države Kosovo Hašim Tači i Ramuš Haradinaj, kao i mnogi drugi pripadnici današnje političke elite kosovskih Albanaca.
O Smitu se malo toga zna, osim onoga što javljaju prištinski mediji — da ima međunarodnog iskustva jer je službovao u Sudanu, kao i da je tražio godinu dana da se upozna sa procedurama i predmetima kojima se bavi Specijalni sud za KiM.
Latinska poslovica da je pravda spora, ali dostižna na Kosovu izgleda poprima novo značenje, jer posle raznoraznih peripetija, odlaganja i opstrukcija kosovskih vlasti, a na kraju i odlaska Dejvida Švendimana, usledilo je neočekivano imenovanje nepoznatog čoveka na mesto glavnog tužioca. Uz to, čoveka kome je, prema sopstvenim rečima, potrebno godinu dana da se spremi da preuzme posao.
Bilo je očekivano da će Smitu biti potrebno godinu dana da se upozna sa procedurama i predmetima, što znači prolongiranje podizanja prvih optužnica, kaže predsednik skupštinskog Odbora za KiM Milovan Drecun.
Takođe, dodaje on, pitanje je da li će tim koji je radio sa Švendimanom nastaviti da radi u istom sastavu ili će i tu biti promena.
„Jako je bitno da barem taj tim ostane u istom sastavu, jer oni dobro poznaju sve ono što je rađeno dosad. Ali, čini mi se da tu, ipak, sa promenom tužioca, postoji američka politička igra, da celu priču razvodne i da daju još vremena Tačiju, Veseljiju i Haradinaju za političko delovanje, pre no što se nađu na optužnicama, a barem bi trebalo da se nađu“, kaže Drecun.
Dobra vest je da je zamena za Dejvida Švendimana pronađena, međutim, to što Smitu treba godinu dana da preuzme dužnost, prema Drecunovim rečima, nije.
Smitov zahtev za jednogodišnjom pripremom pre nego što preuzme dužnost, u osnovi, jeste novo odlaganje početka rada suda, kaže analitičar iz Gračanice Živojin Rakočević, ali on naglašava da se radi o suđenju i nagodbi među prijateljima.
„Moramo se podsetiti da je početak projekta zvanog Kosovo bilo bombardovanje i kršenje međunarodnog prava. Sada očekivati da oni koji su projekat vodili dvadeset godina pokušavaju da ga dovrše takozvanom pravdom nije realno, jer pravda je i do sada na Kosovu i Metohiji obična farsa“, kaže Rakočević.
Međunarodna zajednica, u pokušaju da dovrši „projekat Kosovo“, fokusira se na pojedince i kosovski sistem koji može da sudi svojim pojedincima, što, prema Rakočevićevim rečima, nije realno, jer bi taj sistem, kako kaže, trebalo iz korena demontirati pošto se pokazalo da je „projekat Kosovo“ propao.
Međutim, međunarodna zajednica, nakon svega što je uložila i zbog načina na koji je formirala kosovski sistem od toga ne može odustati, dodaje on.
Sud će svakako formalno proraditi kada Džek Smit bude preuzeo funkciju tužioca, ali ne može se očekivati da Amerikanci sude sami sebi, kaže Rakočević.
„I kosovski i međunarodni političari kažu da je Kosovo nesamostalno, da je međunarodni projekat i da nema spoljnu politiku. Zašto govorim politiku? Zato što izvan granica moćnih zapadnih država vidimo da je pravo u stvari interes politike tih država. I onda je vrlo teško očekivati da ovde, gde se sve smatra američkim, bude pravde onoliko koliko je zaslužuju žrtve na terenu“.
Ako bi sud proradio na pravi način, pokazalo bi se da međunarodna zajednica, odnosno zapadne države koje sponzorišu kosovsku nezavisnost, nisu uspele ni u jednom segmentu svog prisustva na Kosovu i Metohiji.
Rakočević navodi šta Srbi konkretno očekuju od suda. Na primer, kaže, novinarska udruženja očekuju da tužilac preuzme istraživanje petnaest slučajeva ubijenih novinara, Srba i Albanaca, a takođe je nepojmljivo da 17. mart 2004. ostane van domena tužioca.
Hiljade slučajeva čeka da bude rešeno, kaže Rakočević i mnoge lične nade okrenute su prema tužiocu i sudu. Međutim, uvek se, kaže, dolazi do toga da međunarodna zajednica ne može da sudi sama sebi. Jedini tračak nade Rakočević vidi u tome da neko iz država koje nisu priznale nezavisnost Kosova bude na čelu suda.