Naime, prema pisanju portala „Evroaktiv“, Evropska komisija će, uz podršku Nemačke, Francuske i drugih bogatih članica, u sredu predstaviti predloge u okviru budžeta za period od 2021. do 2027, kojima će siromašnije zemlje na istoku usloviti da poštuju vladavinu prava radi dobijanja finansijske pomoći, odnosno, finansijski fondovi bi mogli biti povučeni onim zemljama koje je ne poštuju.
Stevan Gajić sa Instituta za evropske studije ocenjuje da bi ovakav potez Brisela predstavljao čistu ucenu istočnoevropskih članica Unije. Međutim, kako kaže, željeni efekat Evropske komisije će izostati i dodatno će antagonizovati ta društva prema dominantnoj ideologiji koja dolazi iz Brisela.
„Ti narodi, posebno ako su već osetili neki prvi dašak slobode, neće želeti da pristaju na ucene, čak ni po cenu lošijeg životnog standarda. Sa druge strane, kapacitet EU za ucenjivanje je sada daleko manji, s obzirom na to da imamo Kinu, nadolazeću svetsku silu ’broj jedan‘, bar kada je reč o ekonomiji. To je zemlja sa najvišim potencijalima koja je spremna da uskoči i popuni prostor koji se prazni postupcima Brisela“, kategoričan je Gajić.
Prema njegovim rečima, ova ideja briselske administracije predstavlja nastavak onoga što je u svom govoru u Evropskom parlamentu izneo francuski predsednik Emanuel Makron kada je najavio reformu EU.
Međutim, dodaje Gajić, reč je zapravo o procesu disolucije EU koji je počeo sa „bregzitom“, a možda čak još i pre toga, sa Islandom koji je završio sva poglavlja, da bi Islanđani na kraju odbili da se učlane u EU. To je, smatra sagovornik Sputnjika, bila prva lasta koja je nagovestila nadolazeće probleme ove složene međunarodne organizacije.
Na pitanje šta konkretno smeta briselskim zvaničnicima, pa su spremni i na finansijske ucene kako bi „disciplinovali“ lidere istočnoevropskih zemalja, Gajić kaže da je u pitanju jedna vrsti „konzervativnog refleksa“ u društvima Istočne Evrope, koja bode oči Briselu.
„Oni nisu spremni da tek tako ’progutaju‘ nešto što bismo mogli nazvati ’neotrockizmom‘ koji dolazi iz Brisela. Reč je o nizu pitanja, a posebno je osetljivo pitanje homoseksualnih brakova i LGBT ideologije koja je bila nametana svakoj od zemalja Istočne Evrope, kao i da je postojao prećutni dogovor da je to jedan od ’manira dobrog ponašanja‘ kojim se određeno društvo kvalifikuje da bude u zajednici sa Briselom. Tu je naravno i pitanje migranata, na koje su ta društva osetljiva, pre svega Slovačka, Mađarska i Poljska. Dakle, poklopilo se nekoliko stvari nametanih iz Brisela, koje su izazvale određenu vrstu bunta, što je rezultiralo glasanjem za lidere ovih zemalja. Dakle, ovakav način pogleda na svet je više reakcija na izazov nego što je neka koherentna ideologija u ovim zemljama koja se suprotstavlja dominantnoj ideologiji iz Brisela“, objašnjava Gajić.
Bilo koja vrsta ucenjivanja, finansijskog ili nekog drugog, ističe Gajić, ne može te zemlje da vrati na kolosek „evropskih vrednosti“, već samo da još više antagonizuje ta društva.
„Mislim da se taj proces u dobroj meri i kod nas dešava. Naime, te vrste manifestacija kojima se ulazi u klub ’pristojnih društava‘ su od lokalnog stanovništva u Srbiji, Poljskoj, Češkoj i Mađarskoj viđene kao neka vrsta nametanja koje je nasilno, a sve u ime ’tolerancije‘. Pritom je jako teško da se uopšte iskaže protivljenje takvim nametanjima ’prihvatljivog ponašanja‘, jer je to protiv nekog bontona koji je takođe neprimetno ušao u sve ove zemlje. Mislim, dakle, da postoji niz pitanja koja izazivaju neprijatnost kod glasača u zemljama istočne Evrope. U Mađarskoj smo to videli flagrantno, ali isti je slučaj i sa Poljskom, pa i Slovačkom i Češkom“, ocenjuje Gajić.
Naš sagovornik veruje da će, ukoliko Brisel zaista odluči da izvrši finansijski pritisak na „neposlušne članice“, takve mere biti kontraproduktivne. Međutim, dodaje, to bi takođe Srbiji moglo ići naruku.
„Evropska unija se pretvara u košmar kojem se ne vidi kraj, pa mislim da će prirodna reakcija zemalja centralne i istočne Evrope biti veće zbližavanje sa Kinom. Ta zemlja ima svežeg novca za plasman i Istočnoj Evropi je ponudila konkretnu razvojnu šansu u okviru projekta ’Jedan pojas — jedan put‘, odnosno projekta ’16 plus 1‘. Ukoliko Srbija bude pametna, može se pozicionirati kao centralna zemlja u okviru tog projekta, i da kao neko ko je van EU, ali pored nje, bude u tom projektu dominantna“, primećuje Gajić.