Bilo bi groteskno da nije tužno. Jedina država u Evropi, zvanični organizator „najvećeg fašističkog skupa u Evropi“, kako su austrijski evroparlamentarci ocenili komemoraciju u Blajburgu, zabrinuta je za poštovanje evropskih standarda u Srbiji. Toliko je zabrinuta što u poslaničkim klupama Skupštini Srbije sedi „osuđeni zločinac“ da bi u junu mogla da blokira otvaranje novih poglavlja u pregovorima Srbije sa EU.
„Šešelj je osuđeni ratni zločinac i ne sme biti u Skupštini. Očekujemo da Srbija koja želi članstvo u EU, poštuje zakone i vladavinu prava“, izjavila je hrvatska ministarka spoljnih i evropskih poslova Marija Pejčinović Burić. Do hrvatskog veta na približavanje Srbije EU, kako se spekuliše, moglo bi da dođe ukoliko lider radikala do juna ostane u poslaničkim klupama.
Zvanični Zagreb je tako sebi dao za pravo da drži moralne lekcije i to baš u vreme kada bi najpre trebalo da zaćuti, pošto su o njegovom liku i delu progovorili u Austriji, žešće nego ikad do sada.
Uoči komemoracije palim ustašama Nezavisne države Hrvatske u Blajburgu, oglasili su se austrijski poslanici u Evropskom parlamentu koji pripadaju različitim partijama — i centru i levom i desnom krilu, smatrajući da se više ne sme tolerisati održavanje „najvećeg fašističkog skupa u Evropi“ čiji je organizator Sabor Hrvatske.
Oni su na konferenciji za štampu apelovali da se obustave fašističke i desničarsko-ekstremističke provokacije u okviru hrvatske komemoracije u Blajburgu koja se svake godine u tom austrijskom mestu održava 12. maja.
Poslednjih godina u Blajburgu se mogu videti fašistički i nacistički simboli, nacistički pozdravi, čuti fašističke parole i pesme, objasnili su oni i poručili da za to u Austriji i Evropi nema mesta.
O tome su već razgovarali sa predstavnicima Ministarstva unutrašnjih poslova i pravosuđa Austrije i zaključili da su neophodne izmene određenih zakona.
Dakle, Hrvatskoj se može da njen Parlament na teritoriji druge države organizuje skup u znak sećanja na stradale ustaše Nezavisne države Hrvatske, najbliže saradnike nacista. U isto vreme, istoj toj Hrvatskoj smetnja što u Parlamentu Srbije sedi poslanik koji je odležao svoju kaznu od 10 godina u pritvorskoj jedinici Haškog suda zbog toga što je „svojom huškačkom politikom počinio zločin protiv Hrvata“, kako je to primetila ministarka Pejčinović Burić.
Kako je moguće u isto vreme veličanje ustaških žrtava koji su iza sebe ostavile Jasenovac i ostale logore na teritoriji NDH u kojima je počinjen genocid nad Srbima, Jevrejima, Romima, što nikog u EU ne dotiče, ali i sasvim izvodljivo blokiranje evropskog puta Srbije zbog govora mržnje prema Hrvatima i huškanja na rat poslanika koji je svoju kaznu izdržao, ko god bio?
Istoričar Predrag Marković na to odgovara konstatacijom da je Evropska unija zapravo potpuno nemoćna kada su u pitanju ekstremisti unutar nje same.
„Samo se podsetimo dizanja neonacista u Estoniji koje je prošlo potpuno nezapaženo. Dakle, sa Hrvatskom i tim koketiranjem sa nacističkim vremenima od članica EU jedino može da se meri Estonija. Tu se prosto vidi nemoć EU koja nema mehanizam da kazni svoje članice“, kaže Marković za Sputnjik.
On, međutim, primećuje, da za razliku od kažnjavanja članica, EU ima mogućnost da ucenjuje kandidate.
„Ne zaboravimo da su ustupci koje je hrvatska država dala srpskoj manjini načinjeni upravo u vreme pristupanja Hrvatske Uniji, kada je EU na neki način mogla da disciplinuje Hrvate. Čim su ušli u Uniju oni su izgubili svaku inicijativu da budu fini“, objašnjava Marković.
On napominje da kada je Blajburg u pitanju nije stvar samo u veličini tog skupa, nego i njegovog nivoa.
„To je jedina nacistička komemoracija koja je državnog tipa. Čak ni u Estoniji država ne sponzoriše tu vrstu neonacističkog ludovanja. Dakle, u Hrvatskoj najviši organ države slavi ljude koji su, formalno gledano, najverniji saveznici nacista“, ukazuje ovaj istoričar.
Na pitanje da li je moguće da EU ne može da disciplinuje svoju članicu ni po pitanju Blajburga, ni zato što bi treći put da blokira otvaranje poglavlja na putu Srbije ka EU, sagovornik Sputnjika je mišljenja da tu nije reč o nekoj posebnoj politici Unije prema Hrvatskoj.
„Oni ne mogu ni Mađarsku ni Poljsku da disciplinuju. Dakle, oni nikog ne mogu da disciplinuju. EU nema tu vrstu mehanizma, a ni autoriteta da se meša u unutrašnje poslove svojih članica“, jasan je Marković.
Možda EU nema mehanizam, ali pošto se Nemačka doživljava kao najveći pokrovitelj Hrvatske, a Merkelova je najjači lider EU, negde se podrazumeva i ta vrsta disciplinovanja. Na tu konstataciju Marković kaže da je i to veliko pitanje.
„Nemačka je početkom devedesetih godina prošlog veka veoma podržavala Hrvatsku, ali ona je sada suviše velika sila da bi se bavila tim nekim komšijskim svađama. Oni se ne mešaju ni u svađe Hrvatske i Slovenije zbog Piranskog zaliva, tako da je to sada manje-više prepušteno lokalnim članicama EU. U našem slučaju je veoma nepovoljno da je Hrvatska, jedna od tih malih članica, na našim granicama“, zaključuje sagovornik Sputnjika.
U celoj priči o hrvatskoj blokadi srpskih poglavlja samo je trebalo naći povod, a „slučaj Šešelj“ se tu baš lepo uklopio. Jer sve je već viđeno. Prošli put do toga je došlo decembra 2016. godine sa Poglavljem 26 o obrazovanju i kulturi, kada je Zagreb insistirao da u pregovore budu ubačena i pitanja u vezi sa hrvatskom manjinom u Srbiji i povratkom kulturnih dobara.
Ocenivši da mu je „dosta hrvatskog iživljavanja“, tadašnji premijer Srbije, a sadašnji predsednik Aleksandar Vučić odlučio je da napusti Brisel i da ne prisustvuje Međuvladinoj konferenciji EU i Srbije. To je bio njegov odgovor na činjenicu da EU nije otklonila prepreke za otvaranje Poglavlja 26 u pregovorima Srbije i EU, odnosno što nije postigla dogovor sa Hrvatskom da povuče svoju blokadu na to otvaranje.
Nešto ranije, aprila 2016. godine isto se dogodilo sa poglavljima 23 i 24, iako su evropski zvaničnici, Evropska komisija, a izričito i nemačka kancelarka Angela Merkel ukazali da se bilateralna pitanja rešavaju bilateralno, a ne u okviru pregovaračkog procesa o pristupanju. Vučić je tada rekao da je Vlada Srbije zaprepašćena odlukom Hrvatske da ne podrži evropski put Srbije
Po tom pitanju, dakle, iznenađenja više nema.