Marko je zajedno sa još nekolicinom drugih entuzijasta pre nekoliko godina osnovao nevladinu organizaciju „Pokret za neutralnost“ — ime NVO govori sve. Naime, u Crnoj Gori je više od 60 odsto naroda bilo protiv ulaska zemlje u NATO, ali su skoro svi političari, pa i oni iz opozicije, za NATO. I sada, Milo Đukanović pobeđuje u prvom krugu izbora.
No, koga brine to što narod misli, kad narod može da promeni mišljenje za 100 evrića po čoveku, možda i za manje. Štaviše, neki iz opozicije žestoko kritikuju gospodina Mila Đukakonovića po mnogim pitanjima, ali ne i oko NATO-a. Da se što više pomogne Crnoj Gori u tom pravcu to od američke administracije traži i 40 kongresmena, a prvi potpisani na čelu crnogorskog kokusa je Majk Tarner, republikanac i zaredom već dve godine proglašen najkorumpiranijim političarem u Vašingtonu.
Moj drug Marko već je godinama strašno zabrinut zbog tih kongresmena, ja mu kažem da ne brine mnogo, oni će se založiti i za prava pingvina na Antarktiku, ako im to neko plati. Ko im je platio to oko ulaska Crne Gore u NATO, nije teško zaključiti, ko plaća izborni glas u Crnoj Gori takođe nije tajna. Nekada se to plaćalo sa pet kila šećera u kocki, plus dva džaka brašna, sada to ide i do 150 evrića. Lobiranje za sve i svašta normalna je pojava u američkom političkom životu, a najisplativija delatnost u Vašingtonu jeste politika. Izgleda da je ista situacija sada i u Crnoj Gori.
Kada je CIA mogla godinama da finansira list američke komunističke partije „Morning lajt“, da bi videla ko se tamo sve okuplja i ko kupuje taj list, kao rezervnu varijantu finansiranja za nove stranke u Crnoj Gori ja ne bih odbacio ni NATO. Lepo, pozovete prave ljude u Monsu, kažete im šta ste osnovali, i upitate ih da li bi vam oni malo i finansijski pomogli. Barem u početku, onako zbog demokratije, da se čuje i drugačije mišljenje. Oni će o tome sigurno razmisliti, tamo rade namazani tipovi svih provinijencija, spremni za sve, pa i za naizgled najluđe kombinacije, posebno ako su demokratske. Da sam bio na mestu mog druga Marka, ja ne bih ni krio u Podgorici da sam se u ime „Pokreta za neutralnost“ obratio i fondovima NATO-a. Kad mogu drugi, što ne može i „Pokret za neutralnost“, odnosno „Prava Crna Gora“. Sve je javno, što bi rekli, transparentno. I odmah ste uvažena institucija u Podgorici.
Ili, kada je svojevremeno tadašnji predsednik parlamenta Crne Gore gospodin Ranko Krivokapić izjavio kako je „NATO konačnica crnogorske nezavisnosti“. Odmah sam se zabrinuo je li ta „konačnica“, zapravo, kraj nezavisnosti države Crne Gore, ili je gospodin Krivokapić mislio da je to konačan cilj crnogorske nezavisnosti. Biće da je ovo drugo. Biće i da je gospodin Krivokapić novi crnogorski Fukujama u vojnom kontekstu. Ionako su Crna Gora i Japan bili u ratu.
Moj drug Marko najpošteniji je političar u Crnoj Gori. Ali šta mu to vredi kada glas vredi 150 evrića. A Marko love nema…