„Potrebno je pozvati Rusiju na odgovornost za narušavanje Konvencije o zabrani hemijskog oružja. Velika Britanija je zatražila sednicu (izvršnog saveta) OZHO i Saveta bezbednosti UN, kako bi se to desilo“, piše Ambasada Velike Britanije na Tviteru.
Britanska ambasada je na brifingu koji je sazvala za strane diplomate u Ruskoj Federaciji učesnike informisala o izveštaju Organizacije za zabranu hemijskog oružja o slučaju bivšeg oficira GRU Sergeja Skripalja. Ponovljeno je da je Rusija „veoma verovatno“ odgovorna za trovanje, rekao je za Sputnjik jedan od učesnika sastanka.
„OZHO izveštaj je potvrdio da su žrtve bile izložene nervnom agensu. Oni su identifikovali ovu supstancu. Rečeno je da, na osnovu izveštaja OZHO, uzorci ukazuju na to da je, s obzirom na visoku koncentraciju supstance, nervni agens proizveden od strane eksperta, to jest da je u proizvodnji akter bila država, pa to znači da je Rusija odgovorna za ono što se desilo“, kaže sagovornik Sputnjika.
On je dodao da je „na osnovu izveštaja, jednostavno potvrđen njihov prethodni stav“.
Britanska ambasada u Moskvi dodaje da je Rusija u proteklih deset godina proizvela i napravila male zalihe supstance tipa „novičok“.
Na svom profilu na Tviteru ambasada je saopštila da je Velika Britanija u petak dostavila dodatne informacije, te da se prema nalazima britanske istrage može reći da je Rusija „veoma verovatno“ odgovorna za incident u Solbseriju u kome su 4. marta ove godine otrovani eks pukovnik Gru Sergej Skripalj, koji je radio za britanske službe bezbednosti, i njegova ćerka Julija.
„Novi podaci pokazuju da je: 1) u poslednjoj deceniji Rusija proizvela i skladištila male količine ’novičoka‘, 2) ispitivala upotrebu hemijskih agenasa u cilju ubistva, 3) interesovanje ruskog obaveštajnog sektora za Skripalja datira najmanje od 2013. godine“, dodaje Ambasada.
Britanska strana tvrdi da je u Skripaljevom trovanju supstancom A-234, kojoj su britanske vlasti dale ime „novičok“, učestvovala ruska vlada, što je Moskva kategorički demantovala.
Brifingu u Ambasadi Velike Britanije u Moskvi prisustvuju diplomate iz Grčke, Letonije, Danske, Norveške, Bugarske, Belgije, Finske, Makedonije, Luksemburga, Kanade, Novog Zelanda, Zimbabvea, Jordana, Francuske, Švedske, Izraela, Kenije, Estonije, Malezije, Italije, Filipina, Perua, Saudijske Arabije, Australije, Meksika, Češke Republike, Maroka, Švajcarske, Islanda, Moldavije, Singapura, Japana, Čilea, Azerbejdžana, i Gane.