Govoreći o bezbednosnim izazovima sa kojim se suočava Srbija, ministar je na 7. Moskovskoj konferenciji o međunarodnoj bezbednosti skrenuo pažnju na nerešen status Kosova i Metohije.
„Nakon bombardovanja SR Jugoslavije i njenog komadanja, na prostoru Srbije, a samim tim i Evrope nastala je teritorija koju neke od velikih sila priznaju kao državu Kosovo, dok veći deo čovečanstva smatra da je u pitanju deo teritorije Srbije pod privremenom upravom UN u skladu sa Rezolucijom 1244. Ta teritorija uprkos stotinama milijardi uloženog novca, hiljada angažovanih vojnika, ogromnim diplomatskim i političkim pritiscima nije uspela ne samo da postane država, već ni uspešna i samoodrživa zajednica“, naveo je Vulin.
Najviša nezaposlenost na evropskom kontinentu, korupcija, versko i etničko nasilje bez kazni, kao i najveći broj boraca DAEŠ-a u Evropi u odnosu na broj stanovnika KiM — sve su to pretnje ne samo za Srbiju već i za bezbednost Evrope, upozorio je srpski ministar.
„Otuda i prelivanje struktura organizovanog kriminala sa prostora KiM koje u najvećem broju zemalja Zapadne Evrope u potpunosti kontrolišu trgovinu narkoticima, delimično šverc ljudima i oružjem. Ukoliko bi se KiM još učlanio i u Interpol, kao što je uz veliki politički i diplomatski pritisak pokušano tokom 2017, postavlja se umesno pitanje kako organizacija svetske policije misli da sprovodi operacije protiv narko-kartela koji se organizuju i štite upravo iz struktura vlasti u Prištini“, rekao je Vulin.
Ministar je upozorio da je nekažnjeno kršenje međunarodnog prava na Kosmetu 1999. godine poslužilo kao primer separatistima širom sveta i pokazalo je koliko je štetno praviti presedane, što se sada jasno vidi na slučaju Španije.
„Uprkos naporima Srbije da se prostor Balkana učini trajno stabilnim dokle god imamo ponašanje poput ne sprovođenja Briselskog sporazuma ili nekažnjeno nasilje prema Srbima, pa i prebijanja i hapšenja predstavnika pregovaračkog tima Srbije Marka Đurića i suštinski nerešeno pitanje Kosova i Metohije koje u potpunosti ignoriše interese Srbije imaćemo potencijal za sukobe a oni se neće odraziti samo na teritorije na kojima žive Srbi“, naveo je Vulin.
Kako je rekao, priznanje Kosova unosi i „duboke podele u samo tkivo EU“, čije članice ne mogu da pronađu zajedničku politiku po pitanju KiM, a to takođe ne može da prođe bez posledica po bezbednost kontinenta.
„Favorizovanje nacionalističke ideje Velike Albanije koja svoje širenje mora sprovesti na prostorima na kojima žive Srbi, neminovno vodi do sukoba koji ne mogu da budu sasvim lokalizovani. Evropa ne radi na sprečavanju velikog Albanskog koncepta, potcenjujući opasnost po sopstvenu bezbednost i često zanemarujući sopstvene interese“, upozorio je Vulin.
Kako je dodao, unipolarni svet je Srbe izabrao za neprijatelje i za potrebe borbe protiv Srba dopustio da se mudžahedini mobilišu i pošalju na ratište u BiH, a oni koji su preživeli trajno su se nastanili na prostoru BiH, gde su nastavili sa terorističkim aktivnostima, čineći njen prostor nestabilnim i potencijalnim žarištem.
„Stvaranje Al Kaide u Avganistanu za potrebu borbe protiv Sovjeta na kraju se izrodilo u borbu protiv svojih osnivača. Učešćem u terorističkim napadima u zapadnoj Evropi državljani BiH su potvrdili postojanje Bele Al Kaide i još jednom potvrdili da dovođenje ideja islamskog terorizma u BiH i KiM za borbu protiv Srba nije moglo da ostane samo na mržnji prema Srbima“, rekao je srpski ministar.
Vulin je naveo da je migrantska kriza primer kako Evropa zanemaruje sopstvene interese i kako sve posledice nesuprotstavljanju politike unipolarnog pristupa „dolaze na naplatu“, podsećajući istovremeno da Evropu nisu prvo zapljusnuli talasi Sirijaca i Iračana, nego „stotine hiljada Albanaca“, koji su 2014. i 2015, kao po komandi krenuli put EU.
On je skrenuo pažnju i na pitanje integracije migranata u društvo domaćina i postavio je retoričko pitanje da li milioni novih birača sasvim drugačijih političkih shvatanja od zemalja u koje dolaze predstavljaju stvarno i trajno mešanje u političke sisteme i društveno uređenje.
„Bezbednosni izazovi nam jesu zajednički, ali odgovori na njih pa i borba sa njima često nisu“, podvukao je Vulin, pozivajući na saradnju zemalja koji se suočavaju sa sličnim problemima i postupanje u skladu sa svojima, a ne interesima stranih sila.
Ministar je naglasio da će Srbija nastaviti da se vodi politikom očuvanja sopstvenih interesa i dosledne vojne neutralnosti u cilju očuvanja mira i stabilnosti u regionu.
„Za rat je dovoljan i jedan, za mir bar dvoje“, zaključio je Vulin.