Prvog dana posete ruskog predsednika Vladimira Putina Ankari, on i turski predsednik Redžep Tajip Erdogan dali su znak za početak izgradnje atomske centrale „Akuju“. Posle otvaranja radova video-linkom, Putin i Erdogan zadržali su se gotovo sat i po iza zatvorenih vrata. Detalji tog sastanka nisu saopšteni. Međutim, Putin je zatim izjavio da je realizacija sporazuma o isporuci protivvazdušnih raketnih sistema S-400 Turskoj — prioritet.
U delegaciji Rusije koja boravi u Turskoj su i čelni ljudi najvećih kompanija te zemlje, a predsednik borda direktora „Gasproma“ Aleksej Miler izjavio je da će prvi krak „Turskog toka“ biti završen već u maju.
Dogovori iz Ankare imaju izuzetnu težinu kada je u pitanju međudržavna saradnja, ali istovremeno daju jasnu sliku trenutnog, ali i budućeg položaja ovih zemalja na globalnoj političkoj sceni, ocenjuje u razgovoru za Sputnjik stručnjak za Bliski istok Nemanja Starović.
Ovde je reč o ključnim projektima — o „Turskom toku“, od koga će koristi imati i EU, a očigledno su i dogovori o nabavci S-400 odmakli daleko, a izgradnja centrale svakako je deo te slagalice, kaže Starović.
„Turske ambicije u 21. veku su izuzetno velike imajući u vidu njene demografske, tehnološke i ekonomske potencijale. Dovoljno je podsetiti da je Turska u prethodnih 15 godina utrostručila obim svoje ekonomije, da su stope rasta i dalje veoma visoke, blizu 10 procenata, a da organizacija za ekonomsku saradnju procenjuje da će i na duži period stope ekonomskog rasta biti održane“, kaže Starović.
On dodaje da su dogovoreni poslovi od jednake važnosti za obe zemlje, ali da će, kada je u pitanju pozicioniranje na svetskoj političkoj sceni, Turska od njih imati benefite koji će joj dati dodatni vetar u leđa na putu nove politike.
„Turska više nema razloga da igra ulogu drugorazredne ili kao nekada klijentske države velikog brata s druge strane okeana, sada sa mnogo više samopouzdanja ulazi u realizaciju svoje spoljne politike sledeći prvenstveno sopstvene interese“, ističe naš sagovornik.
On podseća da će se tokom dana u Ankari predsednik Rusije Vladimir Putin sastati sa predsednicima Turske i Irana, Redžepom Tajipom Erdoganom i Hasanom Rohanijem. Trojica lidera će na mini-samitu razmotriti realizaciju astanskih pregovora o Siriji.
„Postoje velika očekivanja od tog sastanka, s obzirom na to da se u odnosu na prethodne u tom ili sličnom formatu desilo mnogo stvari, a tu pre svega mislim na prilično bombastičnu najavu američkog predsednika Donalda Trampa da će se američke trupe povući sa prostora Sirije“, kaže Starović.
Dodaje da treba videti koliko je Trampova izjava utemeljena, odnosno da li je u stvarnoj koliziji sa politikom Pentagona i Stejt departmenta. Takođe treba sačekati i videti u kojem će roku ona u praksi biti realizovana.
„Ukoliko do takvog povlačenja zaista dođe, trojica ljudi o čijem sastanku govorimo će postati stvarni gospodari situacije na terenu. Strateški ciljevi kako Ruske Federacije tako i režima u Damasku, Ankari i Teheranu dobiće prostor da se realizuju“, ističe Starović.
On skreće pažnju na činjenicu da su, kada je reč o sirijskom građanskom ratu, sva velika pitanja zatvorena, a upravo se rešava poslednje — budućnost severa Sirije, odnosno područja koja je naseljeno i trenutno pod kontrolom kurdskih snaga. Eventualno povlačenje Amerikanaca će dovesti te snage u veoma nepovoljan položaj, objašnjava sagovornik Sputnjika.
„Mislim da se otvara prostor za realizaciju strateškog cilja Turske, koji je sam predsednik Erdogan više puta najavljivao, a to je da na kompletnom području južno od granice, dakle na području severa Sirije, uspostavi svoju zonu bezbednosti iz koje će biti eliminisano prisustvo kurdskih snaga koje Turska smatra produženom rukom terorističke Radničke partije Kurdistana“, ocenjuje Nemanja Starović.
On je ubeđen da će dešavanja na severu Sirije svakako biti jedna od tema ovog trojnog sastanka, ako ne i najdominantnija.