Rusija je spremna da i ubuduće pruža srpskim partnerima podršku u odbrani legitimnih nacionalnih interesa u odnosu na Kosovo, pre svega u međunarodnim strukturama, poručio je šef ruske diplomatije Sergej Lavrov u pismu srpskom kolegi Ivici Dačiću.
Potcrtana podrška Moskve
U pismu Dačiću u vezi sa upadom ROSU u Kosovsku Mitrovicu i hapšenjem direktora Kancelarije za KiM Marka Đurića, Lavrov je obavestio Beograd da su upućene „odgovarajuće instrukcije stalnim predstavnicima Rusije pri UN u Njujorku, kao i pri EU i NATO-u u Briselu i OEBS-u u Beču“, pišu „Večernje novosti“.
Rusija je podigla podršku na institucionalni nivo. Koliko to znači za Srbiju?
Pismo Lavrova Dačiću je, prema tumačenju diplomate Srećka Đukića, nešto očekivano i uobičajeno u diplomatskim odnosima i diplomatskoj komunikaciji.
„Dakle, na pismo jednog ministra spoljnih poslova ministar spoljnih poslova zemlje kome je ono upućeno odgovari i sve ovo je očekivano, pogotovo kad se radi o državama koje imaju bliske stavove i odnose kao što ih imaju Rusija i Srbija“, napominje Đukić za Sputnjik.
Takođe je očekivano da na osnovu te saglasnosti koja postoji između dve zemlje daju i instrukcije diplomatskim predstavnicima Rusije u međunarodnim organizacijama da, kako precizira Đukić, deluju u skladu sa politikom Rusije i u skladu sa odnosima koje Rusija ima sa Srbijom prema pitanju Kosova.
„Tako da tu nema nešto što nije uobičajeno u diplomatskoj praksi i diplomatskoj komunikaciji. Naime, srpski problemi koji se tiču Kosova nisu na strani Rusije, već na strani Zapada. Hoću da skrenem pažnju da se taj fokus sa strane Rusije premesti na drugu stranu. Nije problem podrška Rusije, problem su stavovi Zapada“, posebno ističe Đukić.
Na Zapadu mora biti novo
Pitanje je može li Srbija promeniti stavove Zapada, naglašava taj diplomata, ima li ona politiku za promenu stavova Zapada u odnosu na Kosovo.
„Rusija je tu neka konstanta koja je i ranije postojala, a danas je izvesnija posle posete Lavrova u februaru Beogradu, kad je i sam ministar spoljnih poslova Rusije najavio aktivniju poziciju Moskve prema pitanju Kosova. Mi problem moramo da rešavamo u dijalogu sa Zapadom na raznim nivoima i sa politikom koja bi donela neke plodove“, konstatuje Đukić.
To što je Rusija sad digla podršku na institucionalni nivo pismom svojim predstavnicima pri UN, EU, NATO-u… prema Đukićevom mišljenju takođe nije ništa neuobičajeno, jer su ti predstavnici u OEBS-u, UN, EU uvek delovali prema instrukcijama Moskve.
„To je uobičajeni način rada u svakoj diplomatiji. Tako i srpski predstavnik ne može istupati, na primer u OEBS-u, prema pitanju Krima bez stava koji dobije iz Beograda. Jedino je možda neuobičajeno što je to saopšteno, ali tako funkcioniše diplomatija“, podvlači Đukić.