Milovan Drecun, predsednik Odbora za Kosovo i Metohiju, kaže da će Albanci učiniti sve da poremete srpsko jedinstvo i da pridobiju neke Srbe koji su u lokalnoj vlasti, paralelno sa procesom da u pojedinim opštinama promene etničku strukturu tako da Srbi izgube većinu, kako bi na taj način obesmislili stvaranje Zajednice srpskih opština.
Zašto se Priština toliko plaši onoga što je i sama ratifikovala i u svom parlamentu i u Briselu? Zašto se plaši ZSO?
Drecun na ovo ima jednostavan odgovor — znaju da će imati jedinstven glas Srba na Kosovu i Metohiji. A to je za njih opasnost.
„Ta zajednica će raditi u korist srpskog naroda, povećaće stepen njegove bezbednosti i učiniti ga ekonomski samostalnijim. I ne samo to. Otvoriće Srbima perspektivu, jer Priština dobro zna da će preko ZSO država Srbija biti snažno usidrena u svojoj južnoj pokrajini. A Albanci žele da etnički potpuno očiste Kosmet od Srba. Dakle, da ih tamo nema. I zato im ne treba nikakva ZSO koja bi im pokvarila planove i omogućila opstanak Srbima na Kosovu i Metohiji. Njihov je strateški cilj da Srbi dole ne postoje, a ZSO im je prepreka u toj strategiji“, objašnjava Drecun.
Naš sagovornik dodaje i da je svako pozivanje Prištine na takozvane odluke Ustavnog suda Kosova, prema kojima je ZSO u neskladu sa takozvanim Ustavom Kosova, samo izgovor da se zajednica Srba ne formira.
„Postoji Briselski sporazum, i on je stariji i od njihovog takozvanog ustava i zakona. Znači, ako njihovi zakoni nisu u skladu sa Briselskim sporazumom, oni moraju da ih usklade sa njim. U protivnom, to što oni tvrde je jednostrana revizija Sporazuma, i to nije prihvatljivo. Pozivanje na odluke tog suda samo je pokušaj da dobiju na vremenu i da izbegnu formiranje ZSO. Beograd tu njihovu providnu igru neće prihvatiti, a ni srpski narod na Kosmetu“, kaže Drecun.
Podsećanja radi, Ustavni sud Kosova proglasio je neustavnim odredbe o formiranju ZSO u decembru 2015. godine, samo nekoliko meseci pošto je Priština u Briselu sa Beogradom utanačila okvir za formiranje ZSO na osnovu Briselskog sporazuma iz 2013. godine. Oba sporazuma je ratifikovala kosovska skupština, a Ustavni sud je od 23 tačke za formiranje ZSO odbio 22. Jedina tačka koju Ustavni sud nije odbacio jeste ona koja se odnosi na to da je Priština parafirala sporazum u kome se predviđa osnivanje ZSO.
Šta je to u sporazumu o formiranju ZSO što smeta Prištini? Sporazum sadrži opšte principe za konstituisanje te institucije, njen pravni okvir, kao i detaljan spisak nadležnosti.
Podeljen je na celine — pravni okvir, ciljevi, organizaciona struktura, odnosi sa centralnim vlastima, zakonski osnov, budžet i podrška i opšte i završne odredbe. Sporazum u celini možete pročitati OVDE.
Takozvani Ustavnu sud Kosova u svom obrazloženju zbog čega je takav sporazum za Kosovo neprihvatljiv, između ostalog je napisao da „Sud primećuje da u Ustavu Kosova već postoje posebne garancije i prava od interesa za jednu zajednicu koja je definisana kao ’stanovnici koji pripadaju istoj nacionalnoj ili etničkoj, jezičkoj ili verskoj grupi koja je tradicionalno prisutna na teritoriji Kosova‘“.
U istoj odluci, Sud ocenjuje da jedna zajednica može da ostvari konkretna prava za osnivanje asocijacije/zajednice koja će joj omogućiti da bude predstavljena u organima centralne vlade u svrhu zastupanja prava te zajednice. Odluku tzv. Ustavnog suda Kosova o suspendovanju odluke o formiranju ZSO možete pročitati OVDE.
Ko god uporedi dokument koji je potpisan u Briselu sa odlukama koje sud na Kosovu smatra neustavnim može da uoči jednu činjenicu — da je Priština, osporavajući sporazum o ZSO, u stvari osporila sopstveni ustav.