Srbija je tražila savet od ruskog predsednika Vladimira Putina povodom situacije na Kosovu i Metohiji i najnovijih dešavanja u Kosovskoj Mitrovici posle privođenja šefa vladine kancelarije Marka Đurića.
S druge strane, američka novinska agencija AP je prokomentarisala da bi „uključivanje Rusije u sukob Srbije i Kosova moglo da iskomplikuje napore pod pokroviteljstvom EU da se nađe mirno rešenje i izazvalo zastoj za postizanje proglašenog cilja obe zemlje — članstva u EU“.
Koliko je Srbiji u ovoj situaciji dragocena pomoć Rusije? I šta nam govore navodi AP-a?
Cilj slamanje, a ne kompromis
Uključivanje Rusije bi, prema prema mišljenju političkog analitičara Dragomira Anđelkovića, za nekog bilo poboljšanje, a za nekog pogoršanje.
„Ono što agencija AP kaže uistinu donekle stoji iz ugla Zapada koji želi Srbiju da dovede do kapitulacije, a ne da sa njom postigne kompromis. Ovde se ne radi o pregovorima Beograda i Prištine, već o pritisku EU i Amerike na Srbiju da udovolji hirovima kosovskih Albanaca. Sa zapadnog stanovišta, cilj Briselskog procesa, pokazalo se, nije iznalaženje obostrano prihvatljivih rešenja već slamanje Srbije“, sugeriše Anđelković za Sputnjik.
Krenuli smo od Briselskog sporazuma, koji je u velikoj meri bio prihvatljiv i sam po sebi ne predstavlja problem, podseća Anđelković, da bi se u narednim godinama Srbija nalazila pod strašnim pritiscima i da bi se od nje jednostrano izvlačili ustupci, pa čak i neke dopune Briselskog sporazuma, za Srbiju jako negativne, kao što je donošenje odluke iz marta 2015. o ukidanju civilne zaštite, koja je osnov odbrane Severa.
„Znači, oni koji žele da mrcvare Srbiju, da je ucenjuju i da polako od nje iznuđuju ustupke, u haosu su i kad pomisle da bi Rusija mogla da se uključi u čitav proces jer bi ruska podrška obustavila slamanje Beograda, kako moralno, tako i u pogledu svestrane podrške“, tvrdi Anđelković.
Niko sigurno ne može Srbiju ni da bombarduje, niti da je na drugi način zlostavlja kad ona iza sebe ima Rusiju i kad želi otvoreno da se obrati Rusiji, napominje Anđelković, a druga je situacija kad se stvara iluzija da Beograd može da se osloni na zapadna obećanja da će dobiti makar minimum nacionalnih interesa ako bude kooperativan, a videli smo do čega to vodi.
„Mi smo usled kooperativnosti ukidali neke svoje institucije, obraćajući se se Zapadu da nam da garancije. Dobili smo tako obećanje od NATO-a da će sprečiti svaki pokret albanskih paravojnih formacija na Sever, ali su te formacije sad upale i uhapsile visokog funkcionera Srbije, zlostavljale građane i unosile nespokojstvo“, konstatuje Anđelković.
Kuvanje žabe ili…
Sve u svemu, uključivanje Rusije, okretanje Srbije od jednostranog oslanjanja na lažnu arbitražu Brisela, prema Anđelkovićevom rezonu, jedina je šansa da država zaštiti svoje interese, a isto tako, druga strana je svesna da to predstavlja klin u proces lažnih pregovora, kakvim su se pokazali briselski, čija je svrha slamanje Srbije.
Pitanje je onda koliko stoji teza AP-a, gde kažu da bi uključivanje Rusije izazvalo zastoj u pregovorima, ako mnogo analitičara uviđa da je EU nemoćna da pregovore valjano izvede do kraja?
„Moguće je da EU ima određene mehanizme, a neće da utiče. Moguće je da je čitav proces pregovora tako postavljen da bude neka vrsta zamke za građane Srbije da polako prihvataju kapitulaciju prema pitanju Kosova, da se sve svodi na kuvanje žabe“, ukazuje Anđelković.
Postojao je čitav niz sukcesivnih pritisaka na Srbiju i sukcesivnog izvlačenja ustupaka kako bi se izvorni Briselski sporazum modifikovao i kako bi se na terenu stvari promenile na štetu Srbije, pa zato Anđelković smatra da je AP u pravu kad kaže da bi ovakav proces doživeo zastoj, jer ovo nije proces pregovora, već se pokazalo — proces kapitulacije.
„Uz pomoć Rusije, Srbija bi taj proces mogla da zaustavi i da ga preokrene. U krajnjoj liniji, Briselski sporazum se pokazao u mnogo čemu mrtvim, pa onda i Srbija ima osnova da povuče ustupke. Čak mislim da hitno to mora da uradi kad su u pitanju neke važne poluge moći kao što je obnova civilne zaštite, koja je predstavljala odbranu Srba na Severu jer su se Srbi sami odbranili 2011, a ove 2018. to nisu mogli jer nisu imali mehanizam“, naglašava Anđelković.
Kako će se razvijati situacija i odvijati stvari zavisi od hrabrosti Beograda, ako Beograd bude imao hrabrosti da implementira ono što je odlučio — da povuče Srpsku listu, da formira ZSO i da povuče neke delove koji su se kasnije nadogradili na Briselski sporazum, kao što je ukidanje civilne zaštite, ističe Anđelković i dodaje da će samo u tom slučaju Beograd nešto moći da uradi.
„Jedino ako krene tim putem, može da traži podršku Rusije, jer podrška Rusije ne može da zameni delovanje Beograda. Ona može samo da dâ Beogradu dodatnu snagu i sigurnost da nas niko neće zlostavljati“, zaključuje Anđelković.