Prvi sastanak lidera Južne i Severne Koreje, posle više od deset godina, biće održan 27. aprila, saopštio je zvanični Seul. Pripreme za ovaj, kako mnogi ocenjuju, istorijski susret, usledili su nakon susreta Kim Džong Una i kineskog predsednika Si Đinpinga u Pekingu.
Milan Lipovac, docent na Fakultetu bezbednosti Univerziteta u Beogradu ocenjuje da je predstojeći susret lidera dveju Koreja od izuzetnog značaja za region istočne Azije, ali i za čitav svet.
„Vest o sastanku predsednika dveju Koreja može se tumačiti kao svojevrsna potvrda principa miroljubive koegzistencije koji promoviše Kina, prvenstveno podsticanjem dijaloga Severne i Južne Koreje, ali što je možda još važnije, može se tumačiti kao neka vrsta lične pobede predsednika Sija. Naime, ovakva vest se može shvatiti i kao potvrda da je Kina sada postala već nezaobilazni faktor u ostvarivanju regionalne i globalne bezbednosti“, kaže Lipovac.
Naš sagovornik podseća da su se lideri dveju Koreja sastajali i u prošlosti, 2000. i 2007. godine.
„Međutim, ključna razlika u odnosu na tadašnje susrete, sada bi mogao da bude nuklearni program koji je Severna Koreja u međuvremenu razvila. U tom smislu, biće veoma zanimljivo da vidimo o kojim temama će se raspravljati na tom sastanku i da li će to biti bilateralni susret ili će to možda predstavljati samit koji bi podrazumevao više učesnika, globalnih sila, poput Kine i SAD“, napominje Lipovac.
Vladimir Kolotov, profesor državnog Univerziteta u Sankt Peterburgu i direktor Instituta Ho Ši Min veruje da ne bi trebalo postavljati nerealne zahteve i očekivati od susreta lidera dveju Koreja ono što je u ovoj fazi — nemoguće.
„Trebalo bi ovaj susret predsednika dveju Koreja održati u maksimalno prijateljskoj i mirnoj atmosferi, kako bi se postigli optimalni rezultati, a kao cilj pregovora trebalo bi postaviti postizanje strateške stabilnosti. Bilo bi poželjno da to bude pravno potvrđeno u odgovarajućem dokumentu, u kojem bi takođe pravnim argumentima trebalo ukinuti mogućnost provokacije sa bilo koje strane. Obe Koreje bi trebalo pravno da se obavežu da neće učestvovati u vojnim akcijama sa trećim državama protiv one druge strane, a tek potom bi trebalo da usledi regulisanje svakodnevnog života na Korejskom poluostrvu, kako bi se živelo mirno, bezbedno, spokojno i što je moguće komfornije“, smatra Kolotov.
Sve se više govori, kaže Milan Lipovac, o potencijalnom sastanku Kim Džong Una i američkog predsednika Donalda Trampa krajem maja, gde će svaka strana imati svoj priželjkivani set tema.
„Za Severnu Koreju to bi svakako trebalo da budu ekonomska pitanja, odnosno sankcije koje su Sjedinjene Američke Države uvele Pjongjangu, ali i sankcije koje je Savet bezbednosti UN uveo Severnoj Koreji. I to je, naravno, veliko pitanje — da li bi sastanak dogovoren za 27. april mogao predstavljati samo jedan od koraka koji bi doveo do ukupne relaksacije odnosa, a čime bi se konačno učinio izvesnim ili izglednim sastanak između lidera Sjedinjenih Američkih Država i Kim Džong Una“, ukazuje Lipovac.