Prema rečima Vladimira Stankovića, dugogodišnjeg dopisnika iz Barselone, nakon sukoba koji su u nedelju izbili u katalonskoj prestonici između demonstranata nezadovoljnih zbog Pudždemonovog hapšenja i policije, situacija u Barseloni i ostalim većim katalonskim gradovima je mirna.
„Nema ni traga od onih nereda u kojima je uhapšeno šestoro, a povređeno devedeset troje ljudi, ali ima mnogo nagađanja i neizvesnosti u pogledu toga šta će se dalje dešavati. Prati se kako situacija oko samog Pudždemona tako i oko njegovih pristalica u Kataloniji koje zbijaju redove i pokušavaju da se mobilišu. Pokreće se i inicijativa da se u parlamentu ipak glasa o Pudždemonu kao kandidatu za premijera i da se on, po svaku cenu, izgura na to mesto, bez obzira na to što bi to bilo u suprotnosti sa zakonom koji nalaže da kandidat treba da bude prisutan i da izloži svoj program. Ustavni sud Španije rekao je da će takva odluka, ukoliko bude doneta, biti proglašena nevažećom, ali taj nacionalistički separatistički blok izgleda insistira na tome i igra na tu kartu daljeg zaoštravanja odnosa sa Madridom“, objašnjava Stanković.
Kako kaže, u tu svrhu su četiri poslanika Kandidature narodnog jedinstva, radikalne ultraleve grupacije koja se zalaže za maksimalno zaoštravanje odnosa sa Madridom, ponudili da Pudždemonu daju svoje glasove. Stanković podseća da isti ti poslanici pre nekoliko dana svoje glasove nisu dali Đordiju Turulu, zbog čega on nije izabran za premijera.
„Sada KUP nudi svoja četiri glasa za Pudždemona i videćemo kako će se situacija u tom pravcu razvijati. U međuvremenu, lider partije ’Građani‘ traži ostavku predsednika katalonskog parlamenta Rođera Torenta, što govori da se situacija dodatno komplikuje. U iščekivanju odluke nemačkih vlasti o izručenju Pudždemona mnogo je nagađanja i glasina na temu šta bi Nemci mogli da odluče. Stižu i neki nagoveštaji od strane nekih poslanika u Bundestagu da delikt ’pobuna‘, zbog koga se on traži u Španiji, ne postoji u nemačkom krivičnom zakonu i da on po tom osnovu ne može biti izručen, ali to su pojedinačna mišljenja koja ne odražavaju zvanični stav nemačkih pravosudnih organa“, napominje Stanković.
On dodaje da zasad nema jasne perspektive u kom pravcu bi situacija dalje mogla da se razvija.
„Evidentno je da je taj separatističkih blok bukvalno obezglavljen jer su najvažniji lideri ili u zatvoru ili u bekstvu. Sa druge strane, Madrid pokazuje čvrstu u ruku i da nema nameru da popusti, ali sve stavlja u ruke pravnih i sudskih institucija kako bi se izbegle bilo kakve optužbe da je to neko političko mešanje u rad sudskih organa. U svakom slučaju, treba sačekati naredne dane da vidimo da li će biti nekog društvenih odgovora od strane separatističkog bloka koji gubi snagu, iako pokušava da se mobiliše i da li će uspeti da prevaziđe neke međusobne nesporazume i trzavice u cilju ostvarenja tog zajedničkog cilja, a to je nezavisna republika Katalonija“, kaže Stanković.
Na pitanje kakav bi stav prema hapšenju Pudždemona mogle zauzeti zemlje EU, Lazar Hajfec, profesor Fakulteta međunarodnih odnosa Sanktpeterburškog državnog univerziteta, kaže da ne veruje da su članice Unije spremne na bilo kakvu konfrontaciju sa Madridom zbog Pudždemona.
On je zaista prekršio postojeće zakone Španije, a još je važnije to što u nizu država EU postoje identični unutrašnji zakoni koji definišu separatizam. Postoje države gde je pitanje statusa nekih regiona gotovo usijano, kao na primer Korzika u Francuskoj, Škotska u Velikoj Britaniji, a i u Italiji i na jugu i na severu priličan broj separatističkih pokreta. Ohrabrivati separatizam u Evropi je jako opasno, jer bi onda svi rekli — ako može kod njih, zašto ne može kod nas?
Kako kaže, sve ovo što se sada dešava u Kataloniji predstavlja novi zamajac napetosti. Ipak, ocenjuje Hajfec, moglo se pretpostaviti da će do ovoga doći, a njegov utisak je da je ova situacija, kao i celo katalonsko pitanje, zašla u ćorsokak.
Politikolog Andrej Suzdaljcev sa moskovske Visoke škole ekonomije kaže da je upitno da li je u Kataloniji u pitanju separatizam ili borba nacije za samoopredeljenje.
„Međutim, lideri pokreta za samostalnost su napravili sve greške koje su mogli da naprave. Naravno da na čelu pokreta koji se bori za samostalnost mora da stoji harizmatičan čovek, a to u ovom slučaju ne vidimo. Trebalo je na vreme sve korake da osmisle, a ovako su samo zaveli svoj narod i razočarali ga. Narod sad traži nekakav izlaz iz ove neprijatne situacije i posle svega se oseća kao tuđinac na španskoj zemlji. U ovakvim situacijama može da pomogne samo široki, globalni, otvoreni dijalog. Ali, španske vlasti ne vode dijalog, što, naravno, slabi snagu Katalonaca, koji su poznati po svojoj nepokornosti. Neverovatno je koliko obe strane prave korake koji ih samo udaljavaju od nekakvog konstruktivnog rešenja“, zaključuje Suzdaljcev za Sputnjik.