Nakon što su se lideri EU solidarisali sa Velikom Britanijom i optužili ruske vlasti za trovanje dvostrukog špijuna Sergeja Skripalja i njegove ćerke Julije, premijer Irske Leo Vardakar je izjavio da će zemlje-članice EU samostalno odlučivati o tome da li će Rusiji uvoditi kontramere.
Njegov danski kolega Lars Loke Rasmusen je rekao da je zatraženo od evropskih šefova diplomatija da razmisle kakve mere bi mogle da budu primenjene protiv Rusije i izrazio je uverenje da će se Evropa tom pitanju vratiti na sledećem samitu u junu.
Ruski eksperti smatraju da su prave antiruske sankcije ovog puta izostale, jer se niz evropskih zemalja usprotivio eskalaciji sukoba sa Moskvom.
„Oni su se, pre svega, dogovorili oko povlačenja ambasadora EU u Rusiji. To je simboličan korak, zbog toga što je ambasador EU figura koja nema mnogo značaja za bilateralne odnose. Ozbiljan odgovor bi bio povlačenje diplomata zemalja-članica EU, ali koliko shvatam, ta odluka još nije usvojena i nailazi na otpor unutar EU, gde se vodila burna diskusija po tom pitanju“, kaže za Sputnjik politikolog Maksim Žarov.
Diplomatski izvori u Savetu Evrope navode da jedan broj zemalja EU želi da sledi primer Velike Britanije i razmišlja o tome da povuče svoje diplomate iz Rusije ili protera ruske iz svojih zemalja. Trenutno je takve mere spremno da preduzme manje od polovine država-članica EU.
Međutim, smatra se da su male šanse da će se sve zemlje sa tim složiti. Na primer, države poput Kipra, Grčke, Slovačke i Italije, koje su se protivile povlačenju ambasadora EU iz Rusije teško da će se odlučiti na taj korak i teško da će opozvati svoje ambasadore ili proterati iz svoje zemlje ruske.
„Francuska, Poljska i tri baltičke zemlje su spremne da opozovu svoje diplomate. To su one zemlje koje unutar EU imaju izražen antiruski stav i čija politika zavisi od SAD. Tu ništa nije iznenađujuće. Sa tačke gledišta Londona, postoji jedina ispravna verzija slučaja Skripalj, a sve ostale verzije su pogrešne. U svakom slučaju, Rusija će braniti svoje nacionalne interese i neće napustiti politiku kontramera, ako SAD i Evropa ne odustanu od svoje agresivne politike. Ako se to nastavi, onda ćemo mi odgovoriti i ne isključujem da će biti povučene ruske diplomate iz zemalja EU, a u tom slučaju se ne zna ko će pretrpeti veću štetu“, rekao je Žarov.
Politikolog Aleksandar Gusev smatra da su scenaristi cele ove priče Amerikanci, a da su Britanci samo njihovi poslušnici.
„Inicijativa britanske premijerke Tereze Mej i pritisak na evropske lidere sa zahtevom da se povuku ambasadori iz Rusije u određenim krugovima je prihvaćena. Neki lideri evropskih zemalja će, najverovatnije, opozvati svoje ambasadore iz Rusije. Tereza Mej je zavistan igrač, pre svega od SAD. Zemlje poput Velike Britanije, Nemačke i Francuske su u velikoj meri povezane sa SAD, ne rade ništa bez saveta iz Vašingtona. Sve ovo što se sada dešava u Evropi i sve to što radi Tereza Mej je scenario koji su odobrile SAD, tj. Bela kuća i američki Kongres“, istakao je Gusev.
Politikolog takođe naglašava da Rusija nema nikakve veze sa „slučajem Skripalj“.
„Svima je jasno da tu nema nikakvog ruskog traga. Ali će, ipak, Amerika i njeni sateliti u Evropi učiniti sve da bi destabilizovali situaciju i pokazali da je Rusija zemlja koja izlazi iz igre čija pravila postavljaju Amerikanci i Britanci. ’Slučaj Skripalj‘ je čista provokacija, i iza toga ne stoje samo tajne službe, to je dobro promišljena vojna i politička akcija usmerena, pre svega, na destabilizaciju odnosa sa Rusijom. Zbog toga je susret lidera Rusije i SAD potrebniji nego ikad. Telefonski razgovori bude nadu da će do tog susreta doći u skorije vreme i da će sva ta pitanja vezana za rusko-američke odnose biti razmotrena, kao i sve druge teme koje imaju ’bolne tačke‘, a kojih nema samo u Evropi nego i u celom svetu“, rekao je Gusev.
Zamenik predsednika komiteta Saveta Federacije za međunarodne poslove Vladimir Džabarov je ocenio da je povlačenje ambasadora EU u Rusiji Markusa Ederera na konsultacije „najlakša moguća mera“ kojom se izražava nezadovoljstvo i praktično ne povlači nikakve druge mere. To je, kako je objasnio, uobičajena praksa i privremena mera.
Senator je rekao da su na taj način zemlje EU htele da izraze nekakvu solidarnost sa Velikom Britanijom i, kako je naglasio, „malo je verovatno da će to stvarno naštetiti odnosima između Evrope i Rusije“, jer uloga ambasadora EU u Moskvi sada nije tako velika i jaka kakva je nekad bila.
On je rekao i da je preuranjeno govoriti o tome da li će Rusija na to odgovoriti, ali je izrazio mišljenje da će Evropljani uzeti u obzir njihove nacionalne interese i da „verovatno neće pogoršati odnose sa Rusijom“.
Podsetimo, Skripalj i njegova ćerka Julija su pronađeni 4. marta u besvesnom stanju u britanskom gradu Solsberiju. London tvrdi da su oni otrovani supstancom A234, a Moskvu je optužio da stoji iza tog slučaja.
Ruski predsednik Vladimir Putin je izjavio u nedelju da je optužba Rusije za učešće u trovanju Skripalja glupost, jer niko sebi ne bi dozvolio nešto tako, posebno uoči predsedničkih izbora i održavanja Svetskog prvenstva.
Putin je istakao da Rusija nema hemijsko oružje i da je ono uništeno pred očima međunarodnih posmatrača. Takođe, on je izjavio da je Moskva spremna da sarađuje u istrazi, a da bi za to trebalo da budu zainteresovane i druge zemlje.
Ruski eksperti takođe podsećaju da je Rusija po dogovoru o hemijskom razoružanju uništila sve svoje rezerve, a da Amerikanci za to „nisu imali para“, pa sada Moskvu optužuju da „tajno“ proizvodi hemijsko oružje.