Nekoliko minuta pre sedam sati ujutro, kubanski lider Raul Kastro pojavio se na svom biračkom mestu u školi Pakito Rozales Benitez u opštini Segundo frente u gradu Santijagu da Kuba.
Kastro je, sa drugim biračima koji su tako rano došli na glasačko mesto, prisustvovao ceremoniji otvaranja biračkog mesta, tokom čega je podignuta kubanska nacionalna zastava, otpevana nacionalna himna, kontrolori na biralištu su položili zakletvu i proverili da li su glasačke kutije pre zapečaćenja ispražnjene, prenosi kubanski zvanični list „Granma“. Kastro je glasao u društvu prvog sekretara KP Santijaga Lazara Espozita Kanta.
Ovaj prizor ne bi bio neuobičajen na Kubi, kao i u nekoj drugoj zemlji, da Raul Kastro u nedelju nije poslednji put glasao kao šef kubanske države. Jer Kuba je jučerašnjim parlamentarnim izborima ušla u proces izbora novog lidera.
Po prvi put za 60 godina u predsedničkom kabinetu u Palati revolucije neće sedeti niko iz porodice Kastro. Pošto je kubanski politički sistem specifičan, ne postoji podela na zakonodavnu i izvršnu vlast, prvi korak ka izboru novog lidera je izbor 612 poslanika u parlament, čiji je zvanični naziv Nacionalna skupština narodne moći.
Poslanici, čiji mandat traje pet godina, biraju Državni savet, koji se sastoji od predsednika, prvog potpredsednika, pet potpredsednika, sekretara i 23 člana.
Predsednik Državnog saveta ima ulogu šefa države, i to je bio Raul Kastro posle povlačenja njegovog brata Fidela sa svih funkcija u državi februara 2008. Raul Kastro je na izborima 2013. objavio da mu je to poslednji mandat. Međutim, zbog uragana Irma, izbori su morali da budu pomereni za mart.
I sada se dešava nešto što je neminovnost, kaže Borislav Lalić, dugogodišnji dopisnik sa Kube i autor nekoliko knjiga o Kubi i porodici Kastro.
„Došla je smena generacija — isteklo je vreme braći Kastro i sada na Kubi dolaze novi ljudi, nove generacije da upravljaju tom zemljom“, kaže Lalić.
Nova generacija kubanskih političara odrasla je u senci Raulovog brata Fidela, koji je vladao Kubom od 1959. do 2008, napominje Lalić.
„To su generacije koje su stasale pod njegovom rukom, koje su gradile kubanski socijalizam, koga smo znali da zovemo ’tropskim socijalizmom‘, komunizmom Fidelovih boja, koji nešto različit od onoga što smo znali iz istočnoevropskih zemalja, ali jeste bio socijalistički, vladavina jedne stranke, a bio je više decenija i vladavina jednog čoveka“, objašnjava Lalić.
Jedan od predstavnika te mlađe generacije, pedestosmogodišnji Migel Dijaz Kanel, pominje se kao najizvesniji Kastrov naslednik na mestu šefa države. Od 2013. Kanel je prvi potpredsednik Državnog saveta, a za člana Politbiroa KP Kube izabran je 2003.
„On pripada toj, u odnosu na braću Kastro, mlađoj generaciji, od koje ne treba očekivati nekakve veće promene i veće zaokrete na Kubi jer on je nastavljač te linije, te partije, te vladavine koja na Kubi postoji od 1959. Međutim, ono što je sasvim izvesno, bez obzira na to da li on želi da nastavi liniju Fidela Kastra ili ne, na Kubi su promene neminovne“, kaže Lalić.
Neminovnost promena proizilazi ne samo iz biološkog razloga, zato što je vreme „barbudosa“ (bradonja), kako su nazivani Fidel Kastro i njegovi drugovi koji su podigli revoluciju, prošlo.
„To je i Fidel Kastro shvatao, a naročito njegov brat Raul, koji je rekao da ovakav režim, vlast, sistem, pre svega u ekonomiji neće moći više da postoji, jer on nije efikasan. Nije održavao ekonomski uspon Kube. Dakle, još za Raulovo i čak Fidelovo vreme, najavljene su promene koje će morati da dođu, pre svega okretanje Kube ka tržišnoj ekonomiji“, kaže Lalić.
Neminovnost ekonomskih promena utoliko je veća što je pre nekoliko godina došlo do uspostavljanja diplomatskih odnosa sa SAD, dodaje Lalić. Sankcije koje su SAD uvele Kubi 1960. i narednih nekoliko godina proširivane su.
Do otopljenja odnosa između dve države dolazi u poslednjim godinama mandata Baraka Obame.
Promene bez braće Kastro na čelu države, kako Lalić predviđa, biće ozbiljnije nego što se mislilo. Američki pritisak na Kubu da izvrši reforme sada, kada braće Kastro više nema, biće još jači, jer će želeti da bude sve prisutnija. Promene u ekonomiji doneće promene političkog sistema, kaže Lalić, ali jedino je nepoznato do koje će mere Amerika želeti da bude prisutna na Kubi, kaže Lalić.
„Ostaje da se vidi da li će ta nova generacija koja sada preuzima kormilo vlasti moći da odbrani i sačuva ono što je Fidel Kastro gradio, a zbog čega je, i zbog američkog pritiska, i zbog iluzija kje je imao taj sistem, stanje na Kubi bilo dosta teško u ekonomskom pogledu“, kaže Lalić.
Međutim, činjenica da će Raul Kastro ostati na čelu KP Kube do 2023 govori o tome da će efektivna vlast ipak ostati u njegovim rukama, barem do povlačenja sa čela partije, zaključuje Lalić.