London neće poslati Rusiji uzorak nervnog gasa kojim je otrovan Sergej Skripalj, izjavio je šef britanske diplomatije Boris Džonson. Portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova ovu odluku prokomentarisala je rečima da London „krije istinu“ jer ne daje informacije o slučaju Skripalj.
Vladimir Olenčenko iz Centra evropskih studija Ruske akademije nauka ocenjuje da je takvo ponašanje Džonsona na tragu već uobičajenog odnosa Britanije prema Rusiji.
„U Velikoj Britaniji se ne govori slučajno o hemijskom oružju i čini mi se kao da postoji određeni šablon u tom smislu. Pristup je uvek jedan te isti — to i to se desilo, kriv je taj i taj. Setimo se sirijske i iračke epizode — Britanija ni tada nije obavljala nikakvu istragu, već se „unapred znalo ko je kriv“. Štaviše, pokušaji Rusije da se sprovede detaljna i kompetentna istraga, bili su momentalno odbijeni. Zato imamo sve osnove da i ovaj slučaj sada gledamo kao korak u tom istom smeru“, primećuje Olenčenko.
Kako kaže, mere koje Britanija preduzima protiv Rusije već su viđene preko okeana.
„Ne želim da uvredim Britance, ali sve ide u prilog mojoj tezi da je ovo još jedna deonica u partituri koja je komponovana na drugom mestu. Britanci sad opet predlažu mere koje smo već videli prošle godine, ali od strane SAD. Šablon je isti — otkazivanje susreta na visokom nivou, odbijanje izdavanja viza običnim građanima. Imam utisak da je ovo što se dešava nama neko već negde smislio, a Britanci to realizuju“, kategoričan je Olenčenko.
Mihail Smolin sa Ruskog instituta za strateška istraživanja smatra da slučaj Skripalj ima političku pozadinu koja je vezana za predstojeće predsedničke izbore u Rusiji.
„Dobro znamo da se na ljude koji se bave obaveštajnom delatnošću i koji bivaju uhvaćeni, a potom razmenjeni između država, ne vrše atentati. To je nepisano, ali vrlo jasno i poznato pravilo među svim obaveštajnim službama sveta. Ovde se očigledno radi o nečem drugom. Skripalj je otrovan sa nekim drugim motivom. koji nema veze sa njegovom delatnošću, a to su mogle izvesti političke strukture zainteresovane da dođe do unutrašnjih promena u Rusiji, promene režima i šefa države“, kaže Smolin.
Isto objašnjenje može se dati i na pitanje zašto je u Savetu bezbednosti Britanija blokirala ruski predlog rezolucije, uveren je Smolin.
„Čini mi se da je na delu pokušaj kompromitovanja legitimnosti režima Vladimira Putina uz pomoć optužbi o nekakvim pokušajima ubistva kako bi se demonizovala ličnost predsednika, a potom i same države. Ne samo da je stavljen veto na rusku rezoluciju, već postoje planovi da se Rusija izbaci iz Saveta bezbednosti, pa potom i iz OEBS-a. Cilj je jedan te isti — da se stvori takva klima u medijima kako bi se u svetskim razmerama i organizacijama politički izolovala Rusija, kao i njen predsednik“, zaključuje Smolin za Sputnjik.