Senčenko je na svojoj stranici na Fejsbuku napisao da će se nacrt zakona „o izvinjenju“ odnositi na one koji sprovode aktivnosti u interesu „države-agresora“, kako Kijev naziva Rusiju. Jedan od članova dokumenta predlaže takvoj „kategoriji“ stanovnika Krima i Donbasa da priznaju svoju krivicu, pokaju se i izvine za počinjene „zločine“.
Kao alternativa krivičnom kažnjavanju, Senčenko predlaže ograničavanje građanskih prava „pokajnika“, konkretno da im se zabrani da rade u organima vlasti i učestvuju na izborima. Molbe za oproštaj razmatrali bi ukrajinski sudovi.
Bivši poslanik ističe da se procedura izvinjenja predlaže samo stanovnicima Krima i Donbasa, jer su se ti ljudi „našli na teritorijama pod kontrolom agresora, bez zaštite države i pod velikim uticajem neprijateljske propagande“.
„Za iste radnje počinjene u interesu agresora na slobodnoj teritoriji zemlje ne može biti oproštaja“, naglasio je autor inicijative.
Senčenko je u proleće 2014. privremeno bio zamenik šefa predsedničke administracije.
Predsednik Ukrajine Petro Porošenko ranije je potpisao zakon o reintegraciji Donbasa u kojem se Rusija naziva „agresorom“, a teritorije Donbasa koje ne kontroliše Kijev smatraju se okupiranim. Iz dokumenta je isključena tačka o prioritetnom značaju implementacije Minskih sporazuma za rešavanje sukoba. Moskva je više puta saopštila da ne predstavlja stranu u unutrašnjem sukobu i da nije uključena u događaje u Donbasu, kao i da je zainteresovana za prevazilaženje političke i ekonomske krize u Ukrajini.
Krim je postao deo Rusije u martu 2014. nakon referenduma održanog nakon državnog prevrata u Kijevu. Za ujedinjenje sa Rusijom glasalo je 96,77 odsto birača Republike Krim i 95,6 odsto stanovnika Sevastopolja.