Sumrak epohe artiljerijskih bojnih brodova počeo je odmah nakon Drugog svetskog rata. Ovi zastrašujući, ali i lepi brodovi nisu mogli ravnopravno da se bore protiv novih kraljeva okeana — nosača aviona. Tada se činilo da je budućnost pomorske borbe u ovim plovnim aerodromima, ali je pojava dalekometnih krstarećih raketa ponovo promenila ravnotežu snaga.
Najbolje naoružan
Raketne krstarice „Tikonderoga“ u naoružanju su od početka osamdesetih godina, a i danas su glavna ofanzivna snaga američke vojne mornarice. Izgrađeno je 27 brodova ove klase, a 22 je i danas u upotrebi. Svaki brod ima borbeni informaciono-upravljački sistem „egis“ koji omogućava automatizaciju većine tehničkih operacija na palubi.
Glavni adut impozantnog arsenala jesu 122 univerzalne ćelije za vertikalno lansiranje Mk41 za najraznovrsniju municiju: rakete „standard“ SM-2, SM-3, SM-6, i ESSM, protivpodmorničke ASROC i krstareći „tomahavci“. Protivbrodsko naoružanje predstavlja osam uređaja za lansiranje raketa „harpun“ i dva trocevna 324-milimetarska torpedna uređaja. Za protivvazdušnu odbranu zaduženi su 20-milimetarski automati „falanks“. Brod je naoružan i sa dva 127-milimetarska artiljerijska uređaja Mk45.
Posadu čini 387 ljudi, uključujući 33 oficira. Krstarica pri brzini od 30 čvorova može da pređe rastojanje od 3.300 milja.
Najveći
Ruska teška atomska raketna krstarica „Petar Veliki“ iz projekta 1144 „Orlan“ danas je najveći borbeni brod na svetu, uz izuzetak nosača aviona. Njegova puna zapremina je 25.800 tona, dužina 250 metara, maksimalna širina 28,5 metara, a u posadi ima 760 ljudi. Ova krstarica je plovna tvrđava naoružana do zuba. „Petar Veliki“ nosi 20 uređaja za lansiranje protivbrodskih raketa P-700 „granit“, raketne komplekse „Osa M“, „Kindžal“ i S-300F, artiljeriju „Kortik“ i AK-630, protivpodmornička torpeda „Metelj“ i „Vodopad“ itd.
Ruska vojna mornarica raspolaže brodovima iz klase „Orlan“ koji imaju nuklearni energetski uređaj kapaciteta 103 megavata koji omogućava samostalnu plovidbu od 50 dana i maksimalnu brzinu od 30 čvorova. Ove krstarice mogu da funkcionišu u polarnim uslovima i da štite vojno prisustvo Rusije u Arktičkom regionu.
Najbrži
Rekorderi u ovoj kategoriji su ruske raketne krstarice tipa 1164 „Atlant“, koje mogu da dostignu brzinu od 35 čvorova. Ruska vojna mornarica raspolaže s tri „atlanta“. „Moskva“ predvodi Crnomorsku flotu, na čelu Tihookeanske flote je „Varjag“, a jedan od najmoćnijih brodova Severne flote je „Maršal Justinov“.
Svaki od ovih brodova nosi 16 supersoničnih protivbrodskih raketa P-1000 „vulkan“, koje mogu da pogode nadvodne ciljeve na udaljenosti od 700 kilometara, a mogu da potope čak i nosač aviona.
Osnovu protivvazdušne odbrane broda čini osam uređaja S-300F „fort“ (municiju čine 64 rakete) i dva uređaja „osa MA“ malog dometa (40 raketa). Artiljerijsko naoružanje „Atlanta“ jeste artiljerijski uređaj AK-130 kalibra 130-milimetara.
Najbolje zaštićen
Torpedni brodovi tipa 45 „Dering“, najsavremeniji su i tehnološki napredni brodovi britanske flote (izuzev nosača aviona „Kraljica Elizabeta“). Ovi razarači zapremine od 8.100 tona nemaju taktičko ofanzivno naoružanje, ali je predviđena mogućnost postavljanja „harpuna“ i „tomahavka“. Njihov glavni zadatak je zaštita brodova vojne mornarice od napada iz vazduha. Svaki od šest „deringa“ nosi na palubi impozantan PVO sistem, u čijoj je osnovi radar S1850. On omogućava pronalaženje cilja na razdaljini do 400 kilometara u atmosferi i bliskom kosmosu i sposoban je istovremeno da prati hiljadu ciljeva.
Praćenjem i navođenjem raketa bavi se radar „Samson“, jedan od najboljih u svojoj klasi. Radar omogućava pronalaženje svih tipova vazdušnih ciljeva, u prečniku od 400 kilometara. Za uništavanje avijacije i krstarećih raketa protivnika „Dering“ može da upotrebi rakete malog i srednjeg dometa „aster 15“ (do 30 kilometara) ili „aster 30“ (do 120 kilometara) — ukupno 48 jedinica u uređajima za vertikalno lansiranje.