Artjom Koljcov, predsednik ekspertskog saveta digitalne ekonomije i blokčejn tehnologija u ruskoj Državnoj dumi, odgovarajući na pitanje kako je moguće da mnogi ne veruju kriptovalutama, a istovremeno smatraju da je blokčejn tehnologija budućnosti, za Sputnjik kaže:
„Blokčejn i kriptovalute su celina. Ne bi trebalo deliti ova dva pojma. Naravno, kriptovaluta je drajver u razvoju blokčejna. Nepoverenje koje vlada prema tehnologijama budućnosti je u vezi sa tim što ljudi ne razumeju o čemu se radi“.
Naš sagovornik objašnjava da se ovde ne radi o čuvenim „balonima od sapunice“ koji su krivi za brojne male i velike finansijske krize:
„Kada mi govore da je kriptovaluta zapravo mehur, uvek im navedem primer američke elektronske berze deonica Nasdak. Recimo, ’Ford‘ proda proda pet miliona automobila dnevno, a ’Tesla‘ sedamdeset hiljada. Ali, ’Tesla‘ je generalno firma koja je trideset milijardi dolara vrednija od ’Forda‘ u berzanskom poimanju. A tu se samo radi o veri da je ’Tesla‘ automobil budućnosti. Isto je sada i sa bitkoinom, a u njega veruju jer mu vrednost raste. Tu nema panike, apsolutno će sve biti u redu. Da, moguće je da će biti nekih korekcija vrednosti, ali sve je to normalno“.
Predsednik ekspertskog saveta digitalne ekonomije i blokčejn tehnologija u ruskoj Državnoj dumi objašnjava da kriptovalute mogu biti korisne u sferi državne uprave.
„Danas 10 odsto BDP-a koriste banke. Drugim rečima, sve bi moglo biti bar za tih 10 odsto jeftinije. Imajući u vidu da je kapital u svetu neravnomerno raspoređen, važno je štedeti i taj ušteđeni deo novca ulagati, davati onima kojima je taj novac potrebniji. Pojavljuju se nove kriptovalute. Meni se, recimo, veoma dopada nova valuta Pavela Durova (osnivača ruske mreže VKontakte i mesindžera Telegram), koja se zove TON, mislim da ona može da ponudi tržištu mnogo novina“, ističe Koljcov.
Još jedan Rus, Stepan Geršuni, partner u kompaniji „Nju majning“, govoreći za Sputnjik o novim kriptovalutama, kaže da i dalje bitkoin ima najveće šanse da zameni standardne valute:
„On je najbezbednija valuta, uz to je dosta rasprostranjen i mislim da će ove karakteristike i zadržati, jer to je projekat koji nema vlasnika i niko ga ne kontroliše, drugim rečima — nema privatnih interesa. Sa druge strane, postoji ogroman broj vrsnih programera koji podržavaju ovaj sistem“, objašnjava Geršuni.
Naš sagovornik koji živi na relaciji Rusija—Amerika dodaje da se u vezi sa bitkoinom javlja specifičan efekat mreže: ako ima mnogo ljudi koji već imaju bitkoin, onda će biti sve više prodavnica koje će primati bitkoin, što će opet voditi ka većoj potrebi za bitkoinom uopšte.
„Bitkoin je uz pomoć kriptografije lakše zaštiti, a zlato je u tom smislu teže sačuvati. Sa druge strane, bitkoin je upravo zato i popularan, jer ga ljudi rado nabavljaju kako bi putem njega dugoročno čuvali kapital“, objašnjava Geršuni.
Bitkoin, kao i zlato, nije u vezi sa ekonomijom bilo koje države. Ako dolazi do krize, po pravilu zlato poskupljuje. Zato, u ovom slučaju baš suprotno, ako bude finansijske krize, prema rečima našeg sagovornika, ona će se pozitivno odraziti na cenu bitkoina. Geršuni zaključuje da bitkoin predstavlja način zaštite od pada vrednosti nacionalne valute.