Kinesko Ministarstvo finansija upravo je saopštilo da je ove godine vojni budžet povećan šest odsto i da će iznositi 173 milijarde dolara, a „Rojters“ je preneo da je reč o drugom vojnom budžetu u svetu.
Zamenik kineskog šefa diplomatije, zemlje od čije ekonomske moći neki već strahuju, potrudio se da odmah smiri zabrinute.
„Kina je oduvek bila na putu mirnog razvoja i neće pretiti nijednoj zemlji“, izjavio je Džang Jesui. Objasnio je da je poslednjih godina Kina umereno povećavala trošak za vojsku zbog ispravljanja prošlih investicija i obnavljanja opreme, ali i kako bi vojnici imali bolja primanja.
Na pitanje, da li je vest iz Pekinga razlog za zabrinutost, stručnjak za bezbednost Milan Lipovac smatra da bi eventualno nekog razloga za brigu mogle da imaju samo one zemlje, poput SAD, koje u određenoj interesnoj sferi imaju sukobljene interese u odnosu na NR Kinu. Ukoliko ste zemlja koja se nalazi u Južnom kineskom moru, svakako da možete imati razloga za zabrinutost, dodaje on za Sputnjik.
Međutim, ovaj stručnjak ukazuje na veliku disproporciju vojne moći, odnosno ulaganja u vojnu moć SAD s jedne i Kine s druge strane.
Najbolji pokazatelj takvog odnosa snaga su cifre. Američki predsednik Donald Tramp je pre dve nedelje potpisao vojni budžet SAD i on je u iznosu od 700 milijardi dolara najveći vojni budžet koji je ikada postojao.
U odnosu na prošlu budžetsku godinu Pentagon će dobiti 94 milijarde dolara više, što je skok od čak 15,5 odsto. To je najveće povećanje još od 2003. godine, kada je vojni budžet SAD povećan 26,6 odsto, u vreme rata u Avganistanu, invazije na Irak i širenja sistema nacionalne odbrane posle napada 11. septembra 2001. godine.
Uostalom, kako je prošle godine objavio „Vašington post“, od prvih 15 država sveta koje troše najviše novaca za vojsku, na SAD se odnosi čak 47,3 odsto sredstava. Iz tih podataka najbolje se vidi sva relativnost ocene o kineskom vojnom budžetu kao drugom na svetu, bez uporednih podataka.
Na pitanje, da li povećanje vojnog budžeta Kine u stvari pratiti njenu ekonomsku snagu, Lipovac je saglasan da je on odraz te ekonomske moći, ali da, procentualno gledano, još ne prati rast kineske privrede i da tu još ima prostora za povećanje.
„Ključno je to što je kineski vojni budžet daleko ispod kineskih mogućnosti. Ukoliko bi ih pratio, bio bi, na primer, pet puta veći od sadašnjeg. Onda bi bilo velikog razloga za brigu“, ističe stručnjak za bezbednost i dobar poznavalac situacije u Kini.
On podseća da Kina ima samo jednu vojnu bazu van svoje teritorije, a Amerika ih ima čak i u Kineskom moru, a ukupno je, kaže, svakako u pitanju dvocifren broj. A Kina, pored ekonomske moći koju, defakto ima, želi, nesporno je, da uveća i svoju političku i vojnu moć. Zato će se, kaže, s pažnjom, posmatrati kako će se u narednim godinama pozicionirati velike sile s obzirom na interese koje imaju, a odraz toga svakako predstavljaju i vojni budžeti.
Na pitanje šta se može očekivati, s obzirom na to da je na prošlogodišnjem partijskom kongresu Kina predstavila ciljeve, između ostalog i to da 2050. godine bude prva svetska sila uopšte, Lipovac ističe da je i ovogodišnje povećanje vojnog budžeta korak u tome pravcu.
Sagovornik Sputnjika kaže da je pitanje kako će se odnosi među najjačima dalje razvijati. On podseća da je indikativno to što su SAD, Japan, Australija i Indija upravo pokrenuli razgovore o formiranju zajedničke regionalne infrastrukturne šeme, koja bi bila alternativa globalnoj ekonomskoj inicijativi Kine „Pojas i put“.
„I to je jedan od odgovora. Očekujem trku tog tipa. U inicijativama, u ekonomiji. Svakako da je i vojna sfera važna, a da li će doći u situaciju poput hladnoratovskog utrkivanja sila u naoružanju, mislim da ta pretnja još nije realna u prvoj polovini ovog veka, ali ne treba isključivati ni tako nešto“, ističe Lipovac.
Govoreći iz percepcije SAD i njenog sagledavanja kineskog vojnog budžeta, ekonomski interesi SAD i Kine su, po njegovom mišljenju, takvi da će zaoštravanje retorike i odnosa biti izbegavano.
„Preveliki ekonomski interesi su u igri, ali strateški dugoročno gledano, svakako da ekonomska moć SAD slabi, a da kineska jača. Do zaoštravanja odnosa, do nekih vrsta sankcija, do zaoštravanja retorike, sigurno neće doći u narednih petnaest godina“, tvrdi Lipovac za Sputnjik.