U Kini ima blizu 176 miliona kamera za nadzor. Poređenja radi, u SAD ih ima oko pedeset miliona. Broj kamera za nadzor će porasti do 2020. godine, a prema proračunima resornih kompanija biće ih čak 626 miliona. Teoretski, svaka kamera koja ima dobru rezoluciju može da bude priključena sistemu koji koristi napredne tehnologije radi raspoznavanja lica.
Sistem radi na osnovu veštačke inteligencije i dubinskog prepoznavanja neuronskih mreža koje po određenom algoritmu analiziraju video-zapis sa gradskih kamera. Lica na snimcima se skeniraju i upoređuju sa podacima iz različitih baza podataka. Tako, na primer, video-kamere mogu za kratko vreme da nađu kriminalca sa poternice.
Mnogo godina je po broju kamera za praćenje na prvom mestu bila Velika Britanija. Ipak, sada Kina preuzima prvenstvo. Kamere dočekuju svako lice koje sleti na aerodrom u Peking.
Pri prolasku pasoške kontrole svaka osoba mora da pogleda nekoliko minuta u kameru, radi fotografisanja. Tu proceduru nije izbegao ni novinar Sputnjika. Istini za volju, zbog rasta, morao je da se sagne. Kako ni to nije pomoglo, policajci su ga slikali ručno.
Kamere za nadzor se sada nalaze svuda po Kini: na ulicama, u velikim tržnim centrima, u metrou i na drugim objektima saobraćajne infrastrukture. Mnoge od njih su opremljene tehnologijom prepoznavanja lica. Ipak, policajci kažu da je potrebno mnogo više. Čak ako kamere i mogu da detektuju lice kriminalca, on može da se sakrije dok policija ne stigne na mesto. I ovde u pomoć pristižu inovacije pekinške kompanije „LL Vižn tehnolodži“: smart kamera integrisana u naočare. Na taj način, policija može mnogo bolje i brže da reaguje na signal, koji odašilje sistem raspoznavanja lica, kaže jedan od rukovodilaca kompanije Suen Dajhuej.
„Sama po sebi, tehnologija prepoznavanja lica koristi se već masovno, ali mi smo je prvi instalirali u ’smart naočare‘. Mi nismo sami smislili tehnologiju prepoznavanja lica, ona je već relativno davno u upotrebi u Kini i u nekim drugim razvijenim državama. Uz pomoć stacionarnih kamera mogu se raspoznati likovi i na taj način ’uloviti‘ sumnja lica, a mi smo napravili pametne naočare, odnosno smislili kako da uz pomoć prenosnog uređaja operativno prepoznamo lica.“
Prema rečima Dajhueja, pametne naočare mogu da se primene ne samo za traženje opasnih zločinaca. Čak i kod obične provere dokumenata (aerodrom, železnička stanica) pametne naočare su nezamenjiv pomoćnik. Jer carinik može da pogreši, odnosno može se desiti da ne prepozna osobu koja je ostarila ili promenila frizuru. Sa druge strane, može se desiti da carinik ne prepozna da se radi o lažnoj fotografiji, odnosno lažnom pasošu. Sistem prepoznavanja lica je teško prevariti, kaže naš sagovornik.
„Sistem prepoznaje lica po određenim bitnim karakteristikama, koristeći matematičke algoritme. Zato frizura, na primer, ovde ne igra tako važnu ulogu. Obično se odrasla osoba ne menja tako mnogo. Mada, ovde bih podvukao da je idealna kombinacija rad carinika uz naš sistem prepoznavanja lica.“
Pametne naočare počeli su da testiraju na železničkoj stanici u gradu Gengdžou pred početak velikih gužvi zbog Praznika proleća. U to vreme će biti mnogo ljudi na ulicama i to će biti odlična prilika da se isprobaju novi uređaji.
Još 2015. godine je Ministarstvo javne bezbednosti Kine pokrenulo veliki projekat za stvaranje jedinstvene nacionalne baze podataka svih građana, zasnovane na sistemu prepoznavanja lica. Tu bi trebalo da se nađe više od jedne milijarde fajlova. Računa se da će, kada sistem proradi punim kapacitetom, „pametne“ naočare moći da prepoznaju svakog čoveka za tri sekunde.