Guta je, podseća Janković u emisiji „Sputnjik intervju“, više puta bila mesto krize, barem u medijima, a sve optužbe za napad gasom odnosile su se upravo na Istočnu Gutu od 2012. godine.
„Nedavno se opet pričalo o tome da je navodno upotrebljen gas. Ako verujemo raznim komisijama, bilo je tih napada gasom, ali je utvrđeno i da se ne zna tačno ko je to bacio. Samo bi neko zaista naivan mogao da poveruje da je to uradila vlada, koja je ionako pod sankcijama i koju optužuju za sve i svašta“, primećuje naš sagovornik.
Nakon sloma takozvane Islamske države, u toku je akcija čišćenja svih preostalih teritorija gde se nalaze paravojne terorističke organizacije koje deluju protiv sirijske vlade.
Kriza je, kaže Janković, nastala upravo zbog tog čišćenja terena, jer u Istočnoj Guti, koja je deo u blizini Damaska, i dalje ima terorista i paravojnih organizacija.
Istočna Guta je deo blizu prestonice, gde i dalje ima terorista i tih paravojnih organizacija i vlast nastoji da očisti taj teren. Da bi se izbegle velike civilne žrtve — kako se recimo dogodilo u Mosulu, kada je Donald Tramp naredio da se „upotrebe sva sredstva“, pa su oni bez mnogo kontrole srušili ceo grad — ovde te operacije dugo traju. Guta je dotle u fokusu zapadnih medija upravo zato što, smatra Janković, mnogim akterima — onima na Zapadu i u pojedinim zemljama sveta — ne odgovara da dođe do stabilizacije u Siriji.
U međuvremenu, napominje Janković, jasno je ko sponzoriše teroriste.
„Rusija je u više navrata objavila snimke terorista i različitih organizacija koje treniraju upravo američke vojne snage, da su njihovi kampovi neposredno uz američke vojne baze koje su inače u Siriji nelegalno — a to se svugde u međunarodnom pravu definiše kao agresija“, kaže gost Sputnjika, podsećajući da je ruska vojska tu na poziv zvaničnog Damaska. S druge strane, i Turska upala neovlašćeno u Siriju i u ovom trenutku okupira sve veći deo te zemlje. „Amerikancima i njihovim sponzorima, poput Ujedinjenih Arapskih Emirata, Saudijske Arabije odgovara da teroristi i dalje prave probleme, da destabilizuju Siriju, a preobučeni u civile, oni mogu da se infiltriraju u teritoriju koja je oslobođena“, kaže Janković.
Dezinformacije Opservatorije i „Belih šlemova“
U međuvremenu, Opservatorija za ljudska prava i „Beli šlemovi“ plasiraju informacije o navodnoj upotrebi hemijskog oružja u Istočnoj Guti od strane sirijske vojske.
„Čuvena Opservatorija za ljudska prava je u predgrađu Londona i osnovao ju je jedan čovek i ljudi koji su u međuvremenu počeli da rade za njega. On tvrdi da ima mrežu ljudi sa kojima kontaktira u samoj Siriji. Zašto bi neko verovao u to? Kao da ja otvorim u Obrenovcu neki studio i dajem informacije o Srbiji i svi veruju meni, a ne veruju svim ostalim medijima“, objašnjava Janković.
Kad je reč o „Belim šlemovima“, oni su, dodaje on, nastali upravo tokom ovog rata, a treba videti ko finansira te ljude i da li se radi o dobrovoljcima koji su zaista zabrinuti za ljudska prava ili se radi o organizaciji koja ima podršku određenih bezbednosnih i obaveštajnih struktura.
„Iz njihovog dosadašnjeg rada jasno je da oni stoje na strani onih koji destabilizuju situaciju u Siriji i nastavljaju rat“, smatra Janković.
Ministar Lavrov je rekao da očekuje nove lažne informacije vezane za, recimo, hemijske napade. Naš sagovornik takvu pretpostavku smatra logičnom: „Da biste opravdali prisustvo američke vojske, opravdali finansiranje terorista — jer mnogi su svesni da Zapad u svakom slučaju logistički pomaže raznorazne paravojne terorističke organizacije u Siriji, onda ćete vi reći da je na vlasti Hitler, krvolok, da on baca gas. To traje, a priče o Hitleru su stare. Svojevremeno je to bio Slobodan Milošević, koga ja nisam podržavao“.
Tilersonovo priznanje
Komentarišući upozorenje šefa ruske diplomatije da Amerikanci pokušavaju da formiraju kvazidržavu u Siriji, naš sagovornik kaže da je to zapravo otvoreno rekao američki državni sekretar Reks Tilerson neformalnoj grupi ljudi koji su snimili taj razgovor.
„Tilerson je rekao da Amerikanci nastoje da naprave neku vrstu države u Siriji. Pogledajte, oni to i rade. To je nešto po uzoru na slobodni Liban, zona koju je Izrael bio uspostavio, gde se deo libanske vojske odmetnuo, sarađivao sa izraelskom vojskom i kontrolisao jug Libana od 1978. do 2000. godine. Nešto poput toga SAD sada sprovode u Siriji i vidimo jasno da se deo teritorije koju drže pobunjenici nalazi takođe na jugu Sirije, uz granicu sa Jordanom i sve do granice sa Izraelom. Tu su prisutne različite paravojne organizacije, ’umerena‘ opozicija, teroristi i ostali, tu se nalazi jedna velika vojna baza i nekoliko ispostava. Amerika je prošle godine dovela svoju vojsku na granicu Jordana i Sirije. Oformili su tu bazu kao što su na severu Sirije, na teritoriji koju kontrolišu Kurdi i na taj način žele da naprave paralelne države na teritoriji Sirije“, opisuje Janković situaciju na terenu.
Kako je Turska „napala“ EU
UN po pravilu podržavaju očuvanje teritorijalnog integriteta država, pa i Sirije, ali u praksi nema sankcija prema onima koji to ne poštuju. Janković navodi primer Izraela koji drži pod okupacijom Golansku visoravan od 1967. godine, ali i noviji primer Turske.
„EU je pretila Erdoganu da neće biti primljen u Brisel, da mora da se povuče, da ne sme da preti vojno Kipru, to jest kiparskim firmama i njihovim partnerima iz Evropske unije, pre svega italijanskim kompanijama koje su počele da traže gas u vodama oko Kipra. Turska je poslala svoje vojne brodove, zapretila da će potopiti civilne brodove naftnih kompanija i oni su se povukli. EU nije uradila ništa, a to se dešava u vodama Kipra, zemlje članice. Turska je faktički napala Evropsku uniju, a ova se povukla“, konstatuje Janković.
Upitan koliko najnoviji razvoj događaja u Siriji ugrožava Ženevski i Astanski proces rešavanja krize u toj zemlji, ovaj ekspert primećuje da oba procesa stoje, mada imaju potencijal da krenu u dobrom smeru. Prema njegovoj oceni, ukoliko bi došlo do dogovora između SAD i Rusije, oživeo bi Ženevski proces, a ukoliko bi Turska uspela da se dogovori sa Sirijom da joj prepusti kontrolu nad Afrinom i naprave neku svoju teritorijalnu autonomiju, onda bi oživeo proces iz Astane.
„Dugoročno, Turci ne žele da Kurdi imaju teritoriju uz čitav sever Sirije sa Turskom i da onda mogu eventualno sutra da pomažu terorističke akcije u samoj Turskoj. S druge strane, to je lov u mutnom dok traje rat. Turska je imala velike ambicije. Imali su neoosmanistički plan, da oni budu glavni na Bliskom istoku, severnoj Africi, na Balkanu, Kavkazu. Te ambicije sudarile su se sa stvarnošću, sukobima drugih moćnih zemalja, svetskih sila i sada oni pokušavaju da uzmu šta mogu. Erdogan je ponovo najavio da se varaju oni koji misle da je Turska zaboravila i ostavila teritorije koje je izgubila posle Prvog svetskog rata i pomenuo je i Afrin“, objašnjava Janković ponašanje Turske u Siriji.
S obzirom na ovo zamršeno klupko raznoraznih uticaja, da li Sirija ima šansu da ostane celovita država? Janković smatra da ima, ali tek nakon rata i sređivanja zona uticaja.
„Da bi došlo do te federacije, potrebno je da se povuku vojske velikih sila. Ne mislim tu na rusko prisustvo pošto će oni tu ostati jer su pomogli vlastima i toj državi, a ne ugrožavaju je. Dok imate američku vojsku koja je tu došla bez poziva, neovlašćeno, neće moći da dođe do definitivnog smirivanja i do integracije svih teritorija“, zaključuje naš sagovornik.