Zbijanje redova: Nova politička snaga rađa se u Srpskoj

U pozadini formiranja šire koalicije oko vladajućeg SNSD-a stoji stav da sadašnju koaliciju treba proširiti još nekim partijama, nevladinim organizacijama i pojedincima s kojima je Dodik veoma blizak poslednjih meseci. On računa da bi tako širok blok mogao da obezbedi više od pedeset odsto sigurnih glasova, smatraju analitičari.
Sputnik

Savez nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) Milorada Dodika najavljuje razgovore o široj koaliciji za predstojeće izbore — Patriotskog bloka, kome bi, pored stranaka koje su već u koaliciji sa SNSD-om, trebalo da pristupe i druge partije, nevladine organizacije, ugledni pojedinci i boračka udruženja.

Najavljujući kandidaturu za srpskog člana Predsedništva BiH, Milorad Dodik rekao je da će za nju obezbediti širu podršku.

„Moja pobeda je neupitna i tu neće pomoći ni Savez za promene niti bošnjački glasovi. Sve ankete i naša namera da okupimo desetak političkih partija u okviru ove kandidature i našeg patriotskog bloka za RS apsolutno su jasni i drugi u tom pogledu nemaju šta da traže. Idemo na pobedu. Ona je definitivno deo mog plana i sve će to potvrditi organi ne samo SNSD-a, nego i koalicioni partneri i drugi sa kojima razgovaramo. To nisu samo političke partije, već i nevladine organizacije“, rekao je Dodik.

Ivanić i Govedarica glavni Dodikovi protivkandidati

Međutim, objašnjavajući razloge zbog kojih najjača stranka u Srpskoj, SNSD, u ovom trenutku želi da formira širu koaliciju, patriotsku, kao antipod opozicionom Savezu za promene, koji je optužen za „probosansku“ politiku, banjalučki analitičar Anđelko Kozomara kaže:

„Dodik smatra da sadašnju koaliciju SNSD — DNS — SPRS treba proširiti još nekim, verovatno samo Ujedinjenom Srpskom, s kojom je veoma blizak poslednjih meseci. On računa da bi tako širok blok mogao da obezbedi sigurnih preko 50 odsto glasova“, kaže Kozomara.

Pored Ujedinjene Srpske, aktuelnog potpredsednika skupštine Nenada Stevandića, koji je već najavio članstvo svoje stranke u Patriotskom bloku, Dodik verovatno još računa na Pozitivnu Srpsku, koja se, kako Kozomara kaže, još vodi kao nevladina organizacija i Jedinstvenu Srpsku, koju vodi poslanik Zlatko Maksimović.

„To su, u ovom trenutku, partije i nevladine organizacije koje pokazuju otvorenu podršku Dodiku. On verovatno očekuje da bi i Penzionerska stranka trebalo da pristupi Patriotskom bloku, jer bilo bi neobično da se penzioneri ne nađu tu. Takođe, boračka organizacija, koja se pocepala na nekoliko delova, najbrojniji su Veterani RS, takođe otvoreno podržavaju Dodika. To je blok koji bi mogao da zajedno nastupi na izborima pod uslovom da ne budu tražili previše ustupaka od Dodika“, kaže Kozomara.

Đorđe Vuković sa banjalučkog Fakulteta političkih nauka ocenjuje da bi u ambijentu u kome RS živi i bori se za opstanak i oporavak trebalo da svi, na ostatku srpske državotvornosti, budu okupljeni u neki patriotski blok koji ne bi bio upotrebljavan u izborne svrhe i ne bi bio kratkog daha.

„I ne bi se trebalo razvrstavati, već valjda svi da budemo okupljeni pod istim sloganom opstanka i očuvanja srpskog političkog, kulturnog i svakog drugog identiteta sa ove strane Drine. U tom kontekstu mislim da formiranje Patriotskog bloka služi za manevrisanje u predizbornom periodu. To ne znači da RS nije ugrožena iznutra i da nije potrebno stalno zbijati redove“, naglašava Vuković.

Dodik i Lavrov pričali o situaciji u BiH i regionu

Običnim ljudima u RS postalo je jasno da je u Sarajevu formiran probosanski blok i da su mnogi srpski političari popustili i postali podanici takve vrste politike, za šta su nagrađeni visokim funkcijama na nivou BiH, kaže lider Ujedinjene Srpske Nenad Stevandić.

„Da bi otplaćivali te funkcije, bili su prinuđeni da se politički usmere protiv RS i na sve moguće načine su formirali organizacije koje su pravile afere, hajku i stvarale su jednu vrstu nesigurnosti. Izgubili smo četiri godine u međusrpskom obračunu Saveza za promene sa RS. Te četiri godine izgubila je i BiH u nadi da će dobiti Srbe koji su podanici bosanske politike i da će tako biti slomljena kičma RS. Bez obzira što je u narodu svest da je RS neprikosnovena i velika, to mora da zadovolji i neku vrstu organizacione forme. Zato sada pravimo kičmu srpske nacionalne politike, koja će se zvati Patriotski blok i koja će suštinski biti suprotstavljena bosanskom bloku“, kaže Stevandić. 

U sadašnjoj vladajućoj koaliciji, pored socijalista i Dodikovog SNSD-a, nalazi se Demokratski narodni savez (DNS), koji je, kako Vuković kaže, jača stranka od socijalista.

U javnosti se pojavila informacija o formiranju „srednjeg bloka“, u kome DNS, taktizirajući, pokazuje spremnost da koalira sa pojedinim opozicionim strankama, blokom okupljenim oko Mladena Ivanića, Dodikovim protivkandidatom na predstojećim izborima, kaže Vuković.

„Mislim da je ovo manevar kojim vladajuća partija, SNSD i Milorad Dodik, na neki način bacaju rukavicu u lice DNS-u, koji, zarad ličnih, partikularnih ili partijskih interesa ne pokazuje dovoljnu odlučnost da ostaje privržen koaliciji. To su i ranije manifestovali. Inače, ovde postoji uverenje da DNS može biti taj jezičak na vagi u slučaju da snaga između opozicionog i vladajućeg bloka bude približna“, objašnjava Vuković.

U bloku će se, pored članica sadašnje koalicije, naći i neke manje partije, kako Vuković kaže, upitnog broja članova i infrastrukture i uticaja, ali i pojedinci i nevladine organizacije koje već afirmišu stavove vladajuće koalicije.

„Ne znači da se tu ne bi pojavila i nova imena. Pod stalnom ofanzivom za promenu Dejtonskog sporazuma, za razvlašćivanje RS, zbog pritisaka koji dolaze spolja, stvara se takav ambijent za pojačanom nacionalnom retorikom“, kaže Vuković.

Ciljevi budućeg patriotskog bloka manje — više su poznati, kaže Kozomara. Milorad Dodik proteklih godina je govorio o planovima i namerama RS.

Čvrst bedem: Kako će Srpska sprečiti NATO da na silu održi „otrovne“ vežbe u Banjaluci

„To je vraćanje nadležnosti koje su nasilno oduzeli visoki predstavnici, zatim slabljenje uticaja stranaca, pogotovo visokog predstavnika u BiH, širenje anti-NATO bloka, odnosno suprotstavljanje pokušajima da se BiH uvuče u NATO alijansu i, verovatno, jedan manji korak napred ka osamostaljenju RS“, objašnjava Kozomara.

Ne treba zaboraviti da će RS jačati svoje veze i sa Srbijom i sa Rusijom, dodaje on.

„Najavljena poseta ministra inostranih poslova Rusije u aprilu. Dođe li do nje, to bi bila do sada najsnažnija poruka Srbima da nisu sami i da iza njih stoji jedna moćna i velika svetska sila“, kaže Kozomara.

Cilj nije samo pobeda na izborima, već i iskorenjivanje mogućnosti trgovanja funkcijama u Sarajevu nauštrb RS, kaže Stevandić.

„Cilj je da probosanska koalicija, koju čine SDS i nekoliko patuljastih partija, bude u toliko lošem izbornom rezultatu da više nikada nikome ne padne na pamet da pokuša da se igra politike ugrožavanja suvereniteta, ustavnog kapaciteta i resursa RS, a za interes Sarajeva“, kaže Stevandić.

Za Srbe nije veliko iznenađenje što politika, kako kaže, probosanske koalicije ima veliku podršku visokog predstavnika i dela međunarodne zajednice.

„U ovom momentu, u RS postoji jako puno nevladinih organizacija, političkih partija, uglednih pojedinaca, koji na neformalan način čine Patriotski blok, jer isto razmišljaju, nalaze se na istim i nacionalnim i ideološkim, verovatno i ekonomskim i razvojnim pozicijama, ali nisu organizovani. Naša dužnost je da to bude organizovano“, kaže Stevandić.

Zbog pokušaja priključenja BiH NATO-u, takozvanog „evropskog puta BiH“, kao i mogućih pritisaka na RS preko Beograda i, kako Vuković kaže, raspakivanja Dejtonskog sporazuma, sigurno je da bi trebalo pojačati snagu RS u Sarajevu, ali na unutrašnjem planu.

Porukom da želi da osvoji natpolovičnu većinu glasova, Dodik priželjkuje rezultat koji ostavlja manje prostora za pritiske, kako Vuković kaže, trgovačkih preduzeća koje se nazivaju partijama, za koje učešće u koalicijama znači raspodelu plena.

Kozomara potrebu za plebiscitarnom većinom objašnjava tehničkim razlozima. Onaj ko u Narodnoj skupštini RS bude osvojio natpolovičnu većinu, formiraće vladu i imaće premijera koji je, po Ustavu RS, najuticajnija ličnost u političkom životu.

Komentar