Ipak, sve počinje i završava se sa ovom kriptovalutom. Predstavljamo vam nekoliko stvari koje niste znali o bitkoinu.
Bitkoin je najpopularnija kriptovaluta i sistem za plaćanje širom sveta. Ujedno je i najuticajnija kriptovaluta, s obzirom na to da je prva digitalna decentralizovana valuta na svetu. I dok je njena vrednost 2009. godine, kad se pojavila, bila ravna nuli (nakon čega je vredela čak 0,003 dolara), danas je njena vrednost oko 10.000 dolara.
Ko bi rekao da će jedna futuristička ideja realizovana 2009. godine danas predstavljati jedan od najbrže rastućih poslova na svetu. Za to je zaslužan misteriozni Satoši Nakamoto, koji je kreirao valutu, ali se njegov pravi identitet ne zna. I pored toga što je reč o kriptovaluti koja je ušla u mejnstrim, pa tako sad i penzioner u parku zna za kriptovalute, neke stvari nisu tako poznate.
Mogli ste da platite fakultet bitkoinom
U vreme pre neverovatnog skoka vrednosti bitkoina, bilo je moderno koristiti ovu kriptovalutu kao regularan novac. Bilo je interesantno kako rudarenjem možete na kraju nešto i kupiti. Tako je 2013. Univerzitet u Nikoziji, jedan od najvećih koledža na engleskom jeziku na prostoru Mediterana, počeo da prima bitkoin kao sredstvo plaćanja školarine. Ubrzo ste školovanje mogli da platite bitkoinom na fakultetima širom sveta, što je predstavljalo svojevrsnu revoluciju. Ipak, sumnjamo da bi se neko odvažio da prima bitkoin i sada, u trenutku kada mu vrednost ekstremno varira.
Prva transakcija bitkoinom je — pica
Možda i prva transakcija bitkoinom desila se 22. maja 2010. godine, kada je programer Laslo Hanyec platio picu sa 10.000 bitkoina. Kad bi se to prevelo na kurs kada je bitkoin vredeo najviše, ova pica bi vredela oko 200 miliona dolara! Ipak, tada je ova transakcija vredela oko 25 dolara, a Laslo je stvarno pojeo picu „za sve pare“.
Hag ima Bitkoin ulicu
Holandija je uvek među prvima u svetu prihvatala nove trendove, pa je tako slučaj i sa bitkoinom. U Hagu se nalazi popularni Bitkoin bulevar, gde se nalaze prodavnice i restorani koji primaju bitkoin. Verovali ili ne, ova ulica je otvorena 2014. godine, uz podršku države. Ubrzo su ovakve ulice otvorene u nekoliko američkih gradova.
Bitkoin transakcije (ni)su anonimne
Jedna od najprivlačnijih karakteristika bitkoina je mogućnost anonimnih transakcija. To, ipak, nije u potpunosti tačno. Iako se same transakcije sprovode anonimno, savršena anonimnost ne postoji jer se sve beleži putem blokčejn tehnologije. Na ovaj način je moguće ući u trag transakcijama i novčanicima koji su korišćeni.
Ukoliko ste novčanik povezali sa svojim podacima, sve transakcije će voditi do vas. Doduše, ako koristite alternativne podatke i imail adrese, otkrivanje je mnogo teže, ali ne i nemoguće.
Najveća bitkoin transakcija u istoriji
Najveća zabeležena transakcija u bitkoinima sadržala je 194.933 novčića. Ako se vodimo trenutnim kursem ove kriptovalute od oko 11.000 dolara, ova transakcija bi danas vredela oko dve milijarde dolara! Postoji i još neverovatniji, naravno, nepotvrđeni podatak, da je najveća transakcija čitavih 500.000 bitkoina, a današnja vrednost ovog transfera bila bi neverovatnih pet milijardi dolara! Prosto poželite da ste na vreme, pre 7-8 godina kupili brdo bitkoina zar ne?
Neke zemlje su zabranile bitkoin
I dok je trgovanje bitkoinom manje-više legalno, pojedine zemlje su jednostavno zabranile ovu kriptovalutu. I dok neke zemlje ignorišu ili zakonom regulišu trgovinu, Bangladeš smatra tu trgovinu kriminalnom radnjom. Tu su još neke zemlje trećeg sveta, dok zabranu ili bar jaču kontrolu razmatraju i neke azijske države sa jakom bitkoin scenom. S druge strane, mnoge zemlje Zapada su u potpunosti legalizovale trgovinu, dok je najdalje u podršci ipak otišla Belorusija, koja nudi subvencije.
Bitkoin je zvanična valuta na teritoriji Srbije i Hrvatske
Sigurno ste čuli za Liberland, državu koju je osnovao češki političar Vit Jedlička na teritoriji koja je predmet spora Srbije i Hrvatske. I dok spor traje, sedam kvadratnih kilometara pravno gledano predstavlja ničiju zemlju. Tu priliku je iskoristio Vit kako bi osnovao liberalnu državu sa glavnom valutom — bitkoinom. Nemamo informacije da li će se ideja o bitkoinu kao zvaničnoj valuti održati i nakon što se dve države konačno dogovore oko granice na Dunavu.
I to nije sve od bitkoina
I pored mnogobrojnih rizika koji sa sobom nosi ulazak u posao sa kriptovalutama, mnogi se i dalje odlučuju da započnu rudarenje i trgovinu. Jedan od najvećih troškova, pored kupovine jakih konfiguracija, jeste i utrošak električne energije.
Već sada se pretpostavlja da se za rudarenje u svetu troši više struje nego što je trenutna potrošnja Irske.
Island se već suočava sa mogućim manjkom električne energije zbog preteranog rudarenja. Na sve to treba dodati i rizik da se uloženo nikad ne vrati zbog velikih promena u vrednosti kriptovaluta, a pre svih bitkoina. Ipak, ako imate želju i novac, samo napred.
Izvor: Pi-Si pres, B92