„Tokom poslednjih 20 godina, problemi u vezi s Rusima u baltičkim zemljama bili su izvan pažnje evropskih organizacija. U svakom slučaju, na to su uspešno zatvarali oči“, rekao je tokom sastanka Tolstoj.
On je dodao da je nedopustivo štititi prava, na primer, samo Mađara, i ne obraćati pažnju na 15 miliona Rusa koji će imati štete od usvajanja ukrajinskog zakona o obrazovanju. „Želim da podsetim da se i građanski rat u Ukrajini razgoreo upravo zbog pitanja o jeziku“, dodao je Tolstoj.
Zanijer je saopštio da je krajnje uznemiren zbog ovog zakona i uputio pisma Ministarstvu obrazovanja Ukrajine i Državnu televizijsku kompaniju, jer je takva politika oduzela nacionalnim manjinama mogućnost da imaju čak i posebne programe na svojim maternjim jezicima.
„Juče sam bio u Strazburu i razgovarao o tim pitanjima u Savetu Evrope, uključujući i Venecijansku komisiju. Obećali su mi podršku i znam da će i Savet Evrope i Venecijanska komisija i dalje raditi na ovim pitanjima“, naveo je Zanijer.
Vrhovni komesar se dotakao i teme narušavanja prava nacionalnih manjina u baltičkim zemljama. On je naveo da je zabrinut zbog diskriminisanja ruskog jezika u letonskim zakonima, kao i u zakonu o učesnicima u Drugom svetskom ratu koji u tu kategoriju ubraja i članove letonskog SS legiona.
„Na sreću, vrhovni komesar odlično razume da u usvajanju zakona o obrazovanju u Ukrajini postoji politička podloga, i da je ona važnija od svega ostalog. Prema Zanijerovim rečima, tokom njegove posete Ukrajini pokušali su da mu objasne razloge za usvajanje ovog zakona: navodno Rusija vodi rat protiv Ukrajine, a Rusi u Ukrajini moraju da nauče jezik da bi dokazali da su Ukrajinci. Zbog čega bi Rusi morali da dokazuju da su Ukrajinci nije sasvim jasno. Već sama ova tvrdnja je diskriminatorna prema jednoj trećini ukrajinskog društva“, rekao je Tolstoj.