Stotine vernika pozdravile su ministra spoljnih poslova Ruske federacije Sergeja Lavrova na ulazu u Hram Svetog Save. On je u društvu predsednika Srbije Aleksandra Vučića i ministara Vlade Srbije prisustvovao svečanoj prezentaciji mozaika u kupoli Hrama, koji je rad ruskih i srpskih umetnika.
Unutrašnje ukrašavanje centralne kupole Hrama počelo je u maju prošle godine kada su iz Rusije, posle sedam dana putovanja i pređenih više od dve hiljade kilometara, stigli delovi mozaika za kupolu.
Reč je o najvećoj kompoziciji Hristovog Vaznesenja na svetu sazdanoj od komadića obojenog i zlatnog stakla i prirodnog kamena. Mozaik u kupoli u prečniku ima 30 metara, a težak je čak 40 tona.
Uvažene goste na predstavljanju mozaika prvi je pozdravio domaćin, patrijarh srpski Irinej koji je govorio o istorijatu izgradnje Hrama. Zatim se prisutnima obratio generalni direktor kompanije „Gasprom njeft“ Aleksandar Djukov.
On je predstavio spomen-ploču koja će ubuduće stajati u Hramu, na kojoj piše da je mozaik poklon kompanije i da je simbol jedinstva ruskog i srpskog naroda. Kompanija „Gasprom njeft“ uplatila je za finansiranje mozaičkog uređenja kupole hrama 4 miliona evra.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić u svom obraćanju posebno se osvrnuo na srpsko-ruske veze, koje su počele kada se utemeljitelj Srpske pravoslavne crkve Sveti Sava zamonašio na Svetoj Gori, u ruskom Manastiru Pantelejmonu.
„Ova kupola je najbolje mesto za svetost veza između Srbije i Rusije. Potičemo iz istog plemena, delimo istu veru, borili smo se zajedno protiv mržnje i osvojili slobodu. Više od toga nije moguće“, naglasio je predsednik.
On je zahvalio svima koji su učestvovali u izgradnji Hrama od kralja Milana, preko nekadašnjeg premijera Zorana Đinđića, do bivšeg predsednika Tomislava Nikolića. Zahvalio se i rukovodiocu umetničkog tima za radove na mozaiku, članu Ruske akademije umetnosti Nikolaju Muhinu, a posebnu zahvalnost uputio je predsedniku Rusije Vladimiru Putinu, koji je obećao pomoć u izgradnji i obećanje ispunio.
„Ova kupola govori o prijateljstvu dva naroda, na njoj je radilo 70 srpskih i ruskih umetnika, koji su utkali milione komadića u jedinstvenu poruku bratstva i solidarnosti“, rekao je srpski predsednik.
Vučić je rekao da je Hram jedan od simbola bratstva Srba i Rusa, te naglasio da u njemu treba da bude jak koren, otporan na sve oluje, prijateljstva Srbije sa Rusijom. On je govorio i o pauzama u izgradnji, koje su često prouzrokovali ratovi.
„Zato je danas možda naš najveći zadatak da Hram završimo u miru, da izbegnemo sve zamke koje su odavno oko nas, da čuvamo prijatelje, da tražimo baš ona rešenja koja će omogućiti ono čemu je i Sveti Sava težio — mir, razumevanje i izgradnju. On je uspeo, izgradio je Hilandar na Svetoj Gori. Na nama je da završimo ovaj hram, hram mira, prijateljstva i ljubavi. Završićemo ga“, rekao je Vučić.
Ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov preneo je svoje iskreno divljenje i priznanje svima koji su učestvovali u gradnji, opremanju i oslikavanju Hrama, a posebno umetnicima. U svom govoru Lavrov se osvrnuo i na činjenicu da u nekim zemljama crkve učestvuju u „političkim igrama“.
„Današnji događaj simboliše duhovnu i kulturnu bliskost naših građana i crkava i čini mi se da je posebno važno pokazati takvo jedinstvo u periodu kada i Ruska pravoslavna crkva i Srpska pravoslavna crkva prolaze kroz težak period. Svi vidimo kako pokušavaju da uvuku crkve u političke igre kako u Ukrajini, tako i u Crnoj Gori i Makedoniji, ali pravoslavna vera se uvek odlikovala time što je verovala u postupke svojih građana“, rekao je Lavrov.
On je dodao da je siguran da će uzburkano vreme naše crkve prebroditi dostojanstveno, kao što je to uvek bilo sa pravoslavnima.
Tokom svečanosti u Hramu bio je okupljen veliki broj građana. Njih je pozdravio mitropolit volokolamski Ilarion, koji je specijalno zbog prezentacije mozaika doputovao iz Rusije.
U izgradnji jednog od najvećih hramova na svetu zapravo je došlo do istorijskog trenutka u kojem crkva dobija svoje lice, zahvaljujući pomoći Rusije. Međutim, saradnja sa bratskom pravoslavnom zemljom na tom projektu počela je davne 1906. godine.
Program za gradnju Hrama napravljen je 1895. godine, na konkurs je stiglo mnogo radova, a da bi izabrala najbolji, Srbija se za pomoć obratila Hudožestvenoj akademiji. Hram Svetog Save izgrađen je po projektu koji su preporučili njeni stručnjaci.
Od 2002. godine Rusija je ponovo uključena u izgradnju, hram su više puta posetili ruski premijer i predsednik, Dmitrij Medvedev i Vladimir Putin, ali i ministar odbrane Sergej Šojgu, jer shvataju da je reč o poslu koji prevazilazi Srbe, da je reč o svepravoslavnom hramu.
Pomoć Rusije ne prestaje postavljanjem mozaika u kupoli, u Moskvi su u toku radovi na mozaiku za oltar jednog od najvećih hramova na svetu.
Kako Sputnjik saznaje, plan je da taj posao bude završen tokom 2019. godine, kada je planirano svepravoslavno osvećenje Hrama Svetog Save povodom 800. godišnjice autokefalnosti Srpske crkve.
Današnju svečanost u hramu pesmom su ulepšali dečji ruski hor „Domisolka“ i Moskovski crkveni hor.