Opasan špijunski rat: Šta je cilj invazije američkih „krtica“ na Srbiju

Naše vojne i civilne službe primetile da se u Beogradu i na teritoriji Srbiji nalazi neodgovarajući broj američkih državljana, s obzirom da niti je turistička sezona, niti oni posećuju turistička mesta, već ona u kojima se nalaze vojni objekti ili objekti vezani za naše bezbednosne snage.
Sputnik

Sudeći prema vestima, Beograd je ovog meseca postao poprište špijunskih igara kakvo nije bio još od vremena Hladnog rata. Prvo je početkom februara uhapšen bivši pripadnik američkih specijalnih snaga Danijel Dejvid Korbet, kod koga je pronađeno neobeleženo oružje, a danas su uhapšena dva Amerikanca koja su dronom snimala zgradu starog Generalštaba u Beogradu.

Amerikanci su se nalazili u društvu dve Ukrajinke, koje su takođe uhapšene.

Ministar odbrane Aleksandar Vulin naknadno je saopštio da je policija dosad privela osmoro stranih državljana koji su ili pokušali da neovlašćeno snimaju vojne objekte, ili da uđu u njih.

Bivši operativac jugoslovenske službe bezbednosti Božidar Spasić podseća na izjavu šefa CIA Majka Pompea, koji je pred Novu godinu najavio povećanje broja američkih agenata za oko 20.000.

Špijunske igračke: Gedžeti zbog kojih se može završiti iza rešetaka

„Kao što se da videti, nešto od tog broja odvojeno je i za područje naše zemlje i oni polako pristižu“, komentariše Spasić.

Korbet je, prema Spasićevim rečima, zbog neobeleženog oružja koje je pronađeno kod njega, najverovatnije boravio u Srbiji zbog izvršenja nekog atentata i već tada su analitičari obaveštajnog rada izjavljivali da on sigurno nije sam.

„To se pokazalo kao istinito, jer su naše vojne i civilne službe primetile da se u Beogradu i na teritoriji Srbije nalazi neodgovarajući broj američkih državljana, s obzirom da niti je turistička sezona, niti oni posećuju turistička mesta, već ona u kojima se nalaze vojni objekti ili objekti vezani za naše bezbednosne snage“, kaže Spasić.

Cilj je bio snimiti objekte, moguće i da su postavljali lokatore ili su snimali i merili vreme ulaska i izlaska značajnih ličnosti, poput ministra ili visokih oficira, dodaje Spasić.

„Uobičajena je praksa da agenti sa sobom vode ženske osobe ili decu, kako bi se maskirali. I sâm sam se, u operativnim akcijama na tlu stranih zemalja, uvek trudio da pored sebe imam neku žensku osobu koja bi maskirala moje aktivnosti. U ovom momentu to nije predstavljalo nikakvu opasnost. Mi još ni ne znamo kakve su im bile namere, ali obaveštajcima to ne može da promakne. Ovo je bila obaveštajno-izviđačka akcija Amerikanaca u Srbiji“, kaže Spasić.

Snimanje vojnih obaveštajnih i kontraobaveštajnih agencija dronom na najogoljeniji način pokazuje u kojoj je meri strani faktor involviran u dešavanja u našoj zemlji, kaže bivši šef Vojnoobaveštajne agencije Momir Stojanović.

„Ovaj slučaj, kao i brojni drugi pokazatelji, ukazuju da smo kao zemlja, pogotovo važne institucije, i te kako predmet interesovanja vodećih obaveštajno-bezbednosnih sistema“, kaže Stojanović.

Snimanje zgrada u kojima su sedišta srpskih vojnih obaveštajnih i kontraobaveštajnih agencija sprovedene su najverovatnije sa ciljem stavljanja pod nadzor tih institucija, kaže Stojanović i dodaje da pretpostavlja da uhapšeni agenti nisu radili za račun svojih matičnih zemalja, već za račun neke druge zemlje koja ih je angažovala.

Špijunaža NSA baca senku na pregovore SAD i EU

Radi se o vitalnim institucijama vojske i Ministarstva odbrane, naglašava on.

„Očekujem da se u sudskom procesu dođe do nekih relevantnijih podataka koji su motivi i ciljevi ovakve akcije. Ali ovaj događaj nedvosmisleno pokazuje da institucije u našem obaveštajno-bezbednosnom sistemu i te kako moraju činiti dodatne napore na planu zaštite poverljivih informacija, ponajviše onih informacija koje predstavljaju državnu tajnu“, kaže Stojanović.

Slično misli i Spasić. Postavlja se opravdano pitanje, kaže on, da, ako su agenti snimali zgradu Generalštaba, kako kaže, gotovo javno, ko takve stvari u ime američke obaveštajne zajednice radi tajno.

Komentar