U autorskom tekstu u „Gardijanu“, Soroš je kritikovao Gugl i Fejsbuk koji su, prema njegovim rečima, učestvovali u „neobičnim aktivnostima“, raznim sadržajima za koje ne snose nikakvu odgovornost „ometajući funkcionisanje demokratije i integritet izbora“.
Soroš koji je poznat po svom otvorenom mešanju u unutrašnje stvari brojnih država širom sveta, finansijski ili na druge načine, kritikovao je internet kompanije jer njihovi proizvodi olakšavaju manipulaciju ljudima, što je, naglasio je, „odigralo važnu ulogu u američkim predsedničkim izborima“.
Naglašavajući da Gugl i Fejsbuk „nemaju ni volju ni sklonost da zaštite društvo od posledica svojih akcija“, Soroš insistira da regulatorne vlasti „zaštite društvo od njih“, počevši od EU, gde će vlasti bolje to učiniti nego što su u SAD.
Internet — odgovor
Međutim, većina čitalaca Soroševog članka nije sigurne u njegove dobre namere i osporavaju njegovu „dijagnozu problema“. Zapravo, najbolji komentar u Gardijanovoj rubrici komentara glasi: „Mnogo više se plašim Soroša nego Fejsbuka i Gugla“.
„Lekcije iz demokratije od milijardera? Ne, hvala druže“, napisao je drugi. „Pravilo je — ako se Džordž Soroš zalaže za nešto, to je samo na njegovu korist“, napisao je treći.
Pozivajući se na Soroševe „koljačke“ berzanske špekulacije sa valutama, jedan korisnik je primetio da je „malo prebogat“ da bi se žalio na Guglov i Fejsbukov „skoro monopolski status“.
„Gospodin Soroš je bio manje pompezan i sklon držanju pridika u danima kad je bio srećan što je zaradio milijarde berzanskim manipulacijama sa slabijim valutama u Evropi i Aziji, bez razmišljanja o nesreći koja će se sručiti na milione. Malo je prebogat za nekog ko se žali da druge platforme uništavaju živote radničke klase, kad on ima svoju kupljenu i podmićenu platformu u Briselu koja se bavi uništavanjem radničkih prava kroz države članice EU“, napisao je komentator.
Soroš je podelio svoj tekst na Tviteru i dobio identičan, jednoglasan odgovor.
Francuski sud osudio je Soroša 2002. za „insajdersku trgovinu“ i kaznio ga sa 2,2 milijarde evra, a tu presudu potvrdio je Evropski sud za ljudska prava 2011. U poslovnom svetu Soroš je najpoznatiji po špekulacijama protiv britanske funte 1992. godine, kad je „zaradio“ prvu milijardu. Soroš je aktivno učestvovao u nizu kampanja kojima je pokušao da utiče na politiku vlada širom sveta — od Sjedinjenih Država, preko Velike Britanije, zemalja Istočne Evrope zaključno sa Rusijom.