List „Rosijska gazeta“ piše da kopnene snage libanske vojske tradicionalno koriste tehniku zemalja NATO-a i sovjetske proizvodnje. Tako je na istoj takvoj „stotrinaestici“ ranije moglo da se vidi drugo protivavionsko oružje proizvedeno u SSSR-u — ZU-23-2.
„Što se tiče mitraljeza velikog kalibra, zajedno sa DŠK-om, to oružje više od pola veka koriste vojske tog regiona. Mitraljez se dobro pokazao u mnogim oružanim sukobima, uključujući i vojne operacije na teritoriji Libana“, navodi list.
Autor napominje da je danas teško uništiti moderan borbeni avion iz protivavionskog mitraljeza, ali za zemaljske ciljeve on „radi“ prilično efikasno.
Na rastojanju od 500 metara, ispaljeni meci mogu da prodru do 50 milimetara oklopa, što omogućava uspešnu borbu sa oklopnim transporterima, pešadijskim borbenim vozilima i lakim tenkovima.
Taj sistem ima visoku brzinu paljbe (do 2.200 metaka u minuti) i dobar maksimalan efikasan domet paljbe (oko dva kilometra). Idealan je za borbu protiv različitih naoružanih vozila i „bombi na točkovima“.