„Reč je o dokapitalizaciji ’Gastransa‘, ali tako da prava i udeli u kompaniji ostaju isti. Dakle, ništa se neće menjati. Cilj je da preduzeće ’Gastrans‘ ponovo bude aktivni privredni subjekat u skladu sa domaćim zakonodavstvom“, objasnio je Bajatović.
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić, objašnjavajući šta tačno znači dokapitalizacija firme bez menjanja vlasničke strukture, kaže da to znači da su obe strane uložile novac proporcionalno svojim udelima.
On kaže da to nije ništa neobično u poslovanju.
Mnogo je važnije da li će novoaktivirana firma „Gastrans“ graditi neki od mnogobrojno najavljivanih gasovoda, kako ne bi završila kao prethodna firma „Južni tok Srbija“, kaže Savić.
On dodaje da sve ovo mora pravno da bude završeno, kako bi „Gastrans“ bio spreman ukoliko se bude gradio „Turski tok“ preko Srbije.
„Da li će biti ’Turskog toka‘ preko Srbije to će zavisiti od Brisela i Vašingtona, odnosno njihove politike, mada sumnjam da će dozvoliti da ruski gas uskoro poteče ovim delom Balkana, ali i Evropom. Za nas je dobro što se sada i Turska kao velika sila i članica NATO-a pita za ove stvari“, rekao je Savić.
Predsednik Udruženja za gas Srbije Vojislav Vuletić naglasio je da stvari o kojima je Savić pričao mogu da se dogode nakon što Evropska unija jasno kaže da nema ništa protiv gradnje gasovoda.
„Sa produžetkom ’Turskog toka‘ preko Balkana, Srbija ne samo da će postati tranzitna zemlja, već sa adekvatnim kapacitetima za skladištenje gasa može da bude značajno skladište“, poručio je Vuletić.
Za sada je izvesno da će ruski „Gasprom“ završiti dve cevi „Turskog toka“ od po 15,750 milijardi kubnih metara gasa, najkasnije do 20. decembra 2019. godine, navodi „Politika“.
Naše nade za konekciju sa Bugarskom povezane su za njenim priključivanjem „Turskom toku“, a kasnije i „Južnom gasnom koridoru“, evropskom gasovodu iz Azerbejdžana preko Turske, Grčke, Albanije, za južnu Italiju. Što se tiče izgradnje gasovoda do Mađarske, to je krupna investicija i pitanje je ko će to finansirati, jer se o tome još pregovara. Inače, i Bugarska i Srbija prošle godine su sa „Gaspromom“ potpisale mapu puta za izgradnju gasnotransportnih kapaciteta na svojim teritorijama, podseća „Politika“.