Gabrijelova je poseta uglavljena između predstavljanja Strategije EU o Zapadnom Balkanu i trenutka kada će (valjda) biti formirana nova Vlada Nemačke u kojoj taj isti Gabrijel — prokazan u Socijaldemokratskoj partiji — izgleda neće biti ništa. Gabrijel se tako pred svojim domaćinima u Beogradu i Prištini ukazuje napola kao trgovački putnik koji bi da im uvalja mlaku Strategiju EU prepunu ograda i alibija, a napola kao diskretni reketaš koji će im objasniti šta sve gube ako napokon ne sednu za sto spremni da se dogovore“, piše u komentaru „Dojče velea“.
U komentaru se podseća da su na insistiranje Nemačke iz Strategije o Zapadnom Balkanu izbrisani razni prolazni datumi, pa pominjanje famozne 2025. godine ne znači ništa više od „ohrabrenja“.
Jer dugoročno je problem u EU, možda najviše u Nemačkoj — nijedna strategija, nasmejane fotografije sa konferencija za štampu, niti milioni evra za infrastrukturne projekte ne mogu da sakriju zamor od proširenja EU. Ko će od nemačkih političara prvi dići ruku za prijem Srbije i Crne Gore u Uniju? Ko će biti spreman na „šitstorm“ tabloida i ozbiljne štampe, jer se zalaže za prijem nečega što liči na mešavinu problema koje su u Uniju uneli Kipar, Bugarska i Mađarska? Ko će glumiti oduševljenog evropejca dok su evroskeptični desničari u uzletu?
„Kratkoročno problem evrointegracija čuči na Balkanu — svi su ti restlovi bivše Jugoslavije, uz dodatak Albanije, ogrezli u korupciji, bedi, partokratiji nad kojom bdije neki proevropski autokrata. Osim neoliberalnih reformi tržišta rada koje su od Balkana stvorile mali Bangladeš ništa tamo nije po propisima Brisela. I to, paradoksalno, evropskim političarima baš odgovara“, komentariše „Dojče vele“.