„Nakon duge pauze, EU je ponovno spremna da diskutuje o proširenju svojih granica“, ističe FT i podseća da je još prošle godine predsednik Evropske komisije Žan Klod Junker vladama šest zemalja Zapadnog Balkana obećao „pouzdanu perspektivu članstva u EU“.
Britanski list ipak podseća da je „od 2004. godine došlo do zamora od proširenja EU na istok“.
„Danas u Evropskoj uniji postoji zamor od proširenja. Problemi zbog migracija izazvali su ogorčenje medu biračima, koji su izgubili poverenje u sposobnost zvaničnog Brisela da postigne bilo šta sem puke borbe sa ekonomskim problemima“, ističe list.
Autor teksta napominje još jedan veoma važan segment, a to je geostrateški značaj koji bi proširenje EU imalo u slučaju Zapadnog Balkana.
List dodaje da uključivanje postkomunističkog istoka u EU ipak ostaje jedno od njenih najvećih dostignuća, kao i da je i dalje u interesu svih strana da ulazak u EU bude realna perspektiva za balkanske zemlje u kojima su mnogi, nakon tolikih godina čekanja na pragu, postali veoma sumnjičavi po pitanju iskrenosti Brisela.
Britanski list ističe da je jedan od glavnih argumenata zemalja Zapadnog Balkana za članstvo u EU taj što su potpuno okružene zemljama Unije.
List navodi da su sve te zemlje nakon teškog perioda devedesetih godina prošlog veka postigle određenu stabilnost, što se takođe mora uzeti u obzir, kao i da je veoma važna uloga Zapadnog Balkana u praćenju velikog migracionog talasa.
„Obećanja o članstvu aktivirala su niz teških odluka koje su zemlje Zapadnog Balkana donele kako bi postale deo EU. Na primer, Srbija je napravila ozbiljne ustupke u vezi sa Kosovom. Međutim, put ulaska u EU ostaje veoma dug, a u međuvremenu se uticaj EU smanjuje. Danas je samo 26 odsto Srba za ulazak u Evropsku uniju“, piše britanski list.
„Fajnenšel tajms“ upozorava i da „Rusija i Turska spremno čekaju da zauzmu mesto EU ako EU odustane“.
Činjenica je da nijedna od bivših država SFRJ ne ispunjava kriterijume za članstvo, navodi se u tekstu.
„Evropska komisija je jasno istakla probleme koji su karakteristični za te države, a to su uzurpacija vlasti, veze država sa organizovanim kriminalom, korupcija na svim nivoima, kao i gušenje slobode govora. Da ne pominjemo to što nijedna od tih država ne može da se nazove funkcionalnom tržišnom ekonomijom“, kritikuje „Fajnenšel tajms“.
Predsednik EK Junker podvukao je da je 2025. godina samo „indikativni datum“ za ulazak balkanskih zemlja u EU, i napomenuo je da će se „realna perspektiva ocenjivati u skladu sa njihovim realnim napretkom“.
„Teoretski, neka od tih zemalja može prestići druge na putu ka EU tokom tog perioda. Tu se pre svega misli na to da EU prepozna napredak Albanije i prekine sve teorije o navodnom favorizovanju Srbije na putu ka članstvu“, piše list.
Uz to, treba pohvaliti hitni zahtev Brisela da se što pre reše teritorijalni sporovi pre ulaska u EU: status Kosova i nesuglasice između Makedonije i Grčke u vezi sa imenom, navodi FT, prenosi „Blic“.
„Bilo bi nezamislivo unutar EU izdržati takve sukobe ili opasne etničke napetosti koje ih hrane. Treba videti ima li Evropska unija mehanizme za mirno rešavanje sporova. Međutim, od vitalne je važnosti da njena vrata ostanu otvorena za susede koji su iskreno posvećeni njenim vrednostima“, zaključuje FT.