Istraživanje američkog analitičkog centra pokazalo je da ruske snage u regionu imaju suštinsku prednost nad snagama NATO-a, kako po broju vojnika, tako i po količini vojne tehnike.
Alijansa je, prema pisanju lista, podigla nivo borbene gotovosti na svojim istočnim granicama zahvaljujući dodatnim vežbama i novim odredima.
U Estoniji, Litvaniji, Letoniji i Poljskoj razmešteni su višenacionalni bataljoni. NATO, takođe, ima spremnu grupu za brzo reagovanje od 5.000 vojnika, koji u roku od nekoliko dana mogu da se prebace u baltičke zemlje. U krajnjoj liniji — na papiru, navodi list.
Bez obzira na te poteze, u slučaju napada Rusije, NATO na tom osetljivom mestu i dalje ima snage koje su suštinski slabije, naglašava autor teksta. Koliko je velika ta neravnoteža pokazuje analiza američkog istraživačkog centra „Rend“.
Analitičari su razmatrali scenario iznenadnog napada Rusije iz pravca njenih zapadnih granica. Ograničili su se na upoređivanje vojnih snaga koje bi zaista mogle da budu angažovane u prvim sedmicama na Baltiku.
Po broju vojnika prednost ima Rusija. Baltičke zemlje, uz bataljone NATO-a i američki odred u Poljskoj, mogu da mobilišu oko 32.000 vojnika, dok je Rusija sposobna da angažuje čak 78.000 ljudi.
Ta nejednakost se samo pogoršava ako se uzmu u obzir osnovni sistemi naoružanja na izabranoj teritoriji, utvrdili su autori istraživanja.
NATO raspolaže s 129 tenkova koji su u stanju borbene gotovosti, a Rusija ima 757 odgovarajućih jedinica vojne tehnike.
Sličan je i odnos snaga kada je reč o oklopnim transporterima: NATO ima 280, a Rusija 1.276. Ipak, najveća razlika uočava se u artiljeriji, koja igra važnu ulogu u pružanju podrške borbenim dejstvima. Odnos broja samohodnih artiljerijskih uređaja je oko 1:11, a raketne artiljerije — 1:270, što govori samo za sebe, navodi nemački list.
Prema navodima istraživača američkog centra „Rend“ tako neravnomerna raspoređenost snaga posledica je toga što su se zapadne države godinama usredsređivale na stabilizaciju stanja u Avganistanu, na Bliskom istoku i u Africi.
Ogromne količine novca trošile su se na pešadijske odrede i laka, brza transportna sredstva.
„Rusija se, naprotiv, nakon relativno uspešnog rata s Gruzijom 2008. godine, posvetila modernizaciji svog teškog naoružanja i održavanju vežbi usmerenih protiv oružanih snaga drugih zemalja“, navodi autor.
List posebno naglašava da ruske snage protivvazduhoplovne odbrane takođe imaju veliku moć. Prema izveštaju „Renda“, u Zapadnom vojnom okrugu Rusija ima više od 600 sistema „zemlja-vazduh“ različitih dometa, što predstavlja veliki rizik za borbene avione NATO-a.
Samo najsavremeniji avioni pete generacije mogu da lete relativno bezbedno, ali Alijansa, prema navodima lista, ima samo 363 takve letelice, a većina njih pripada Amerikancima.
Američki analitičari skrenuli su pažnju i na paradoks koji postoji već godinama: bez obzira na stratešku prednost kada je reč o ulaganju u odbranu, povećanje broja vojnika i osnovne sisteme naoružanja, NATO nikako ne uspeva da umanji nejednakost u rasporedu snaga u baltičkim zemljama.
Umesto toga Brisel ulaže u oprezno povećanje količine naoružanja u sprezi sa spremnošću za dijalog. U sedištu NATO-a strahuju da bi Moskva brzo izjednačavanje snaga mogla da shvati kao agresivna dejstva, a to niko ne želi.
Zbog toga se za sada s vojnim zaostatkom u ovom regionu mire, iako se to dešava mimo volje baltičkih zemalja, naglašava „Frankfurter algemajne cajtung“.