U Strategiji, u koju je, kako se navodi, ovaj list imao uvid, Beograd je obavezan da normalizuje odnose sa Prištinom najkasnije do kraja 2019. godine, kako bi obezbedio neometano članstvo Srbije u EU.
Uz napomenu da se Evropska komisija uglavnom usredsredila na obezbeđivanje članstva u EU Srbije i Crne Gore do 2025. godine, „Ekspres“ piše da je izgleda dugoročno nedefinisano da je „Kosovo država i potencijalni kandidat za članstvo u EU“.
Zbog nejedinstva EU o kosovskoj nezavisnosti, s obzirom na to da pet država-članica Unije nije priznalo Kosovo, ali i zbog nedostatka napretka Prištine u mnogim oblastima, odnosi sa EU institucijama su otežani, što je razlog da „Kosovu nije posvećena pažnja u Strategiji EK“, navodi „Ekspres“.
Navodi se, naime, da je čak i ono što je poznato kao „evropska perspektiva“ sa samita u Solunu 2003. godine, pogoršano u Strategiji koja je sutra na dnevnom redu u Strazburu.
„Kosovo se spominje samo u kontekstu odnosa sa Srbijom, koju EU namerava da prigrli u svoje članstvo do 2025. godine“, piše ovaj prištinski dnevnik.
Podseća se da su prištinske vlasti nedavno tvrdile da će se Kosovo prijaviti za status kandidata do kraja ove godine.
Podseća se takođe da je Španija, jedna od zemalja EU koja ne priznaje kosovsku nezavisnost, ukazala da Kosovo EU može da se priključi samo kao deo Srbije.
Pozivajući se na svoje izvore iz Brisela, „Ekspres“ navodi da im je potvrđeno da u jednom od paragrafa Strategije, u kojem se govori o BiH, stoji da će EU krajem 2019. odlučivati o statusu zemalja-kandidata, te da se upravo taj period pominje i kao vreme kada bi Beograd i Priština trebalo da uspostave normalizaciju odnosa.
„Srbija i Kosovo bi najkasnije u ovoj fazi trebalo da postignu sveobuhvatnu normalizaciju odnosa, što bi trebalo da otvori put za dalji suštinski napredak na putu Kosova ka integracijama u EU, a detalji će biti poznati kada se utvrdi precizan rok za nastavak dijaloga“, navodi se u delu koji se odnosi na normalizaciju odnosa dve strane.