„Politika“, u tekstu pod naslovom „Kad na Balkanu odjekne pucanj, to nije slučajno“, navodi da je Hajperc bio je savetnik u nemačkom Ministarstvu odbrane i Investicionoj banci u Luksemburgu, potom zamenik šefa administracije ministra finansija Volfganga Šojblea i lični savetnik Žan-Kloda Junkera.
To što je, u knjizi „Makijato diplomatija“, sa podnaslovom „Kosovo — mrtvi ugao Evrope“, napisao da su takvi ljudi napravili od Kosova svoj plen, uz opise beskorisnih predstavnika razvojne pomoći i vojnika NATO-a koje ismeva albanska mafija, za njega ne znači da zastupa srpsku stranu.
„Kosovo je za Srbiju definitivno izgubljeno. Situaciju u Srbiji možemo uporediti sa situacijom u Nemačkoj 1960-ih i 1970-ih godina, kada je nama Nemcima postalo jasno da smo izgubili istočne teritorije, odnosno Istočnu Nemačku. To je bio izuzetno dug i bolan proces, ali i izuzetno važan, kako bismo nakon toga, ostavljajući bol za sobom, mogli da idemo u budućnost“, kaže Hajperc.
On smatra je saradnja Nemačke i Rusije, odnosno „istočna politika“, rezultat savladavanja bola od gubitka istočnih teritorija.
„Vili Brant je tada rekao: ’Nećemo odustati od onoga za šta znamo da je odavno izgubljeno‘. Gubitak je realnost. Moramo da postanemo svesni tog gubitka“, rekao je Hajperc.
Šta su Amerikanci želeli da postignu?
Kako navodi „Politika“, on je u knjizi opisivao svoj susret u jednom baru sa Ramušom Haradinajem, koga su Amerikanci posle ranjavanja smestili u bazu Bondstil, jer im je bio potreban da bi kontrolisao Hašima Tačija. Hajperc, kako se dodaje, nije štedeo prideve da istakne duboki prezir prema dvojici vođa OVK, presvučenih u evropske političare.
„Oni su bili naši saveznici kada smo se borili protiv Miloševića. Srbija je bila protivnik, a OVK strateški partner. Sada je Srbija naš partner i može se zauzeti kritička pozicija u odnosu na OVK“, rekao je on i dodao da „u državnim poslovima nema morala“.
Hajperc piše i da su na Kosovu Amerikanci apsolutni gospodari i da se, kao Evropljanin, nikada nije osećao tako nemoćnim — imao je utisak da je „Ujka Sem“ čitao ne samo imejlove Srba i Albanaca, već i pripadnika evropske misije.
„U takvom području dešava se da vidite i duhove. Čovek se ponekad upita šta je realnost, a šta ne“, kaže on.
Upitan da li su Amerikanci zapravo želeli takvu državu kakvu je opisao u knjizi, on kaže da se i sam to isto pita.
„Šta su Amerikanci želeli da postignu? Najjednostavniji argument je da smo i mi i Amerikanci želeli da na najkraći i najbolji način dovedemo do stabilnosti na Kosovu. U tom kontekstu, uspeli smo“, tvrdi Hajperc.
Korupcijom do stabilnosti
Na pitanje zar nije kontradiktorno da se masovnom korupcijom i kriminalom dođe do stabilne situacije, on kaže:
„Ako govorimo o konkretnoj strategiji, to je deo paketa. Pitanje je koji su nam interesi. To je stabilnost. Shvatam kada se na to gleda na ciničan način“.
Na opasku da je Zapad mogao da igra na Ibrahima Rugovu, odnosno, da se želelo mirno rešenje, Albanci bi dobili široku autonomiju i veliki uticaj u svakoj srpskoj vladi, Hajperc kaže da deli mišljenje da je mogao da se odabere umereniji akter u okviru velike i jake autonomije.
„Za mene bi najbolje rešenje za Kosovo bilo po uzoru na Severni Tirol. Ali ja ne znam da li je to bilo realno u tom momentu. Zaista ne znam zašto to nije bila opcija“, kaže Hajperc.