Pomoćnik haškog sudije priznao: Nije bilo dokaza za genocid u Srebrenici!

Haški tribunal nema dokaza o sastanku vojnog vrha Republike Srpske, na kom je navodno dogovoreno izvršenje krivičnog dela u Srebrenici. To je javno priznao Jonas Nilsen, saradnik sudije Haškog tribunala Alfonsa Orija, predsedavajućeg Sudskim većem, koje je u prvostepenom postupku osudilo generala Ratka Mladića na doživotni zatvor.
Sputnik

Nilsen se, na predavanju u Institutu Aser, nije ustručavao da kaže da se, umesto dokaza, pribeglo zaključivanju na osnovu pretpostavki.

Doživotni zatvor i osudu za genocid u Srebrenici generalu Ratku Mladiću haške sudije zasnovale su na pretpostavci. Ne raspolažu pisanom odlukom, pa čak ni beleškama, ali su presudile za udruživanje u cilju izvršenja navodnog genocida u Srebrenici na osnovu pretpostavke o navodnom sastanku vojnog vrha Republike Srpske 12. jula 1995. godine, na kojem je dogovoreno izvršenje krivičnog dela.

Nije problem Mladić, nego — haška pravda (video)

Nilsen u svom obraćanju spekuliše i da li je bila noć ili dan kada se navodni sastanak održavao, pa tvrdi da su dokazali da je bilo prisutno kompletno vojno rukovodstvo. Potom priznaje:

„Nije bilo sastanka na kom je dogovoreno izvršenje tog dela. Ponavljam, nije bilo pisane odluke, nije bilo vojnih sastanaka ili bilo čega sličnog. Nekako smo morali sve da saznamo iz promene stava i ponašanja svih onih koji su bili uključeni. Sudije su se bavile klasifikacijom — šta je bilo rečeno određeni dan, o čemu je razgovarano uveče i o čemu je razgovarano dan kasnije, a naročito je bilo važno prisustvo nekih svedoka-insajdera koji su kasnije svedočili“.

Tim odbrane generala Mladića tvrdi da je bez ijednog dokaza sudsko veće uvažilo paušalnu tvrdnju haškog tužilaštva o navodnom sastanku održanom 12. jula u komandi Bratunačke brigade. Nema dokaza ni za tvrdnju da je na tom sastanku donesena odluka o pogubljenju vojno sposobnog stanovništva, osim rečenice svedoka tužilaštva Momira Nikolića, koji tvrdi da je, čekajući navodni sastanak, od izvesnog Popovića čuo da će zarobljenici biti pogubljeni.

„O čemu mogu da pričaju 12. jula ujutru, kad je istorijska činjenica da Vojska Republike Srpske tada nije imala nijednog zarobljenika, a nije počela ni evakuacija iz Potočara, ali eto, važi se izjava Momira Nikolića“, kaže Miodrag Stojanović, advokat u timu odbrane generala Ratka Mladića.

Srpski zid plača „Srebrenica“ u Beogradu — srpske majke, očevi i sestre bez pravde

Advokat tima odbrane Dragan Ivetić podseća da je Tužilaštvo u presudi priznalo da nema dokaz za ovaj element, a da je sada „čovek koji je radio za sudsko veće to i javno izneo“.

Nilsen je potvrdio i da je, nakon što je pre Mladića i general Vojske Republike Srpske Radislav Krstić osuđen za genocid u Srebrenici, ovo krivično delo trebalo opet dokazivati, što nije učinjeno. Pravo i pravda nakon ovog skandala podrazumevale bi da Mehanizam za međunarodne krivične sudove, naslednik Tribunala, preispita već donesene presude.

„Ovo je tema u kojoj moraju da učestvuju najodgovorniji ljudi Republike Srpske i Srbije i najbolji pravni stručnjaci. Osnovna stvar je da se obori teza o postojanju plana“, smatra Milomir Savčić, predsednik Boračke organizacije Republike Srpske.

Nilsenovo javno priznanje presude bez dokaza za tim Mladićevih advokata valjan je argument za pripremu odbrane u drugostepenom postupku. No, praksa Haškog suda upozorava da priznanje Orijevog saradnika samo po sebi ne znači ništa, ako za pravo i pravdu mesta ne bude ni u Mehanizmu za međunarodne krivične sudove.

 

Izvor: RTRS

Komentar