Milo:Nesrećni Aleksa, ti si četničina: Ko bi to da Crnu Goru gurne u pakao građanskog rata

Sudeći po porukama upućenim u kampanji za lokalne izbore u Ulacinju i Beranama, vlast u Podgorici ne odustaje od politike agresivnog izazivanja podjela u Crnoj Gori, ali ni od konfrontacije sa Rusijom.
Sputnik
Aparthejd: Šta je tokom Dačićeve posete Podgorici propušteno da se kaže

Prvi čovjek DPS-a Milo Đukanović je tokom izborne kampanje gotovo svakodnevno potencirao da Crna Gora naročito treba da bude ponosna što se suprotstavila Rusiji.

„Crna Gora je pokazala hrabrost da se odupre velikoj sili koja je bila ozbiljno nasrnula sa namjerom da nam oduzme pravo da upravljamo našom budućnošću. Ovo nijesu rezultati koje treba prećutkivati, zato treba da budemo ponosni“, samo je jedna od poruka predsjednika DPS-a.

Ako se ostavi po strani analiza koliko ovakve poruke crnogorskih vlastodržaca zaista tangiraju Moskvu, ono što bi naročito trebalo da zabrine crnogorske građane svakako jeste sve izraženiji kontinuitet politike širenja međuljudske i međuetničke netrpeljivosti od strane vlasti, kao i permanentni progon i obračun sa navodnim „izdajnicima“ u Crnoj Gori, o čemu slikovito govore neke od izjava prvog čovjeka DPS-a.

„Mi nemamo opoziciju vlasti, nego državi Crnoj Gori. Sprječavali smo palikuće u našem dvorištu da nam kuću ne izgore“, rekao je, između ostalog, Đukanović govoreći o crnogorskoj opoziciji u Beranama.

Osim već poslovičnog progona i žigosanja Demokratskog fronta kao „antidržavnog“ elementa u Crnoj Gori, indikativan je i Đukanovićev odnos prema, na primer, Aleksi Bečiću, lideru Demokrata i „mladoj nadi“ crnogorske politike, koji je za predsjednika DPS-a takođe „neprijatelj“ Crne Gore.

„Nesrećni Aleksa, ti si jedan izdajnik jer se tako zove čovjek koji otvoreno radi protiv svoje države. Nesrećni Aleksa, ti si četničina koja je bila u vrhu partije koja je formirala Sedmi bataljon sa ciljem da hapsi mladost Crne Gore i da puca na ljude druge nacionalnosti u Crnoj Gori 1999. godine“, poručio je Đukanović Bečiću iz Ulcinja.

Imajući u vidu da je Bečić te 1999. godine imao svega 12 godina, te da je stoga smiješno i pomisliti da je u tom periodu mogao biti protagonista političke scene, posve je jasno da je jedina namjera u ovom slučaju samo dodatno podgrijavanje međuetničkih i međunacionalnih tenzija, naročito ako se zna da je pomenuta izjava izrečena u Ulcinju, u kojem većinski živi stanovništvo albanske nacionalnosti.

Samoponižavanje vazala: Crnogorske vojnike šalju na Kosovo

Komentarišući namjerno podgrijavanje podjela u Crnoj Gori, kao i etiketiranje cjelokupne opozicije kao „protivnika države Crne Gore“, politički analitičar Vojin Grubač za Sputnjik kaže da nedavni nastupi Đukanovića prije svega predstavljaju „ostrašćeni govor mržnje“, kakav se, kako dodaje, teško može čuti ne samo u Evropi, „već i u politički najzaostalijim djelovima planete“.

„Stiče se utisak da je kroz DPS vaskrsla srednjovjekovna inkvizicija, gdje je šef vladajuće partije sebe stavio u funkciju gromkog propagatora bizarne akcije novog ’lova na vještice‘. Frapantno je da je ta obijesna retorika predsjednika DPS-a u dijametralnoj suprotnosti s njegovom proklamacijom da ima ’jasnu viziju slobodne evropske Crne Gore‘“, primjećuje Grubač.

„Javnost, iz riječi koje je izrekao u Beranama i Ulcinju, samo može zaključiti da Đukanović ima savršeno jasnu viziju ’neophodnosti građanskog rata‘, koji bi mogao biti šlag na torti njegove vladavine, a čiji je put dosad prepoznat kao uporno i dosledno ekonomsko uništavanje Crne Gore. Ipak, nadajmo se da Crna Gora nije stvarana kroz istoriju da bi je nekakav Neron ovog vremena, poslije temeljnog ekonomskog uništenja, iz zabave spržio kakvim građanskim ratom“, kaže naš sagovornik.

Kakvi izbori? Predsjednika Crne Gore bira NATO

Kako trenutno stvari stoje, Grubač ocjenjuje da su „sve prilike da šef režima smatra da, poslije njegovog eventualnog silaska sa vlasti Crna Gora više ne treba da postoji“. Sa druge strane, na pitanje da li za ovakvu politiku vlasti u Podgorici imaju i podršku sa strane, Grubač kaže da se u slučaju da ne bude nikakvih reakcija od međunarodne zajednice, slobodno može zaključiti da politiku „raspada Crne Gore“ podupiru i neki „zapadni krugovi“.

„Ako se desi da na ovakvo necivilizovano političko ponašanje, demonstrirano u Beranama i Ulcinju, ne reaguju inostrane diplomate u Podgorici, tada se može dovoljno tačno zaključiti da za željom totalnog raspada Crne Gore, kroz siromaštvo, ekonomski krah, progone i eventualne građanske ratove, stoje i određeni krugovi sa Zapada. U tom slučaju, zapadne diplomate i političare ne treba da čudi ako se u Crnoj Gori, zbog nekonstruktivnog ponašanja Zapada, svom silinom razgori antizapadno raspoloženje građana, što bi bilo logično, prirodno i zakonomjerno“, zaključuje Grubač.

Lokalni izbori u Ulcinju i Beranama se održavaju danas, a biračka mesta biće otvorena do 20 sati.

Komentar