„Kosovo nije deo procesa proširenja Evropske unije“, izričit je stav Španije, koja je bijući bitku za očuvanje celovitosti sopstvene zemlje, a protiv otcepljenja Katalonije, okrenula momentum na stranu Beograda.
Prema tvrdnjama zvaničnog Madrida, koji je papir o svom stavu Briselu dostavio nekoliko dana pred najavljeno usvajanje Strategije proširenja EU na zemlje Zapadnog Balkana, zakazano za 8. februar, Kosovo je stupanjem na snagu Sporazuma o stabilizaciji i asocijaciji došlo do kraja svog trenutno mogućeg evrointegracionog puta. Između procesa proširenja EU i procedura i strategija za Zapadni Balkan neophodno je napraviti razliku, ističe Vlada Španije.
Usvajanjem Pregovaračkog okvira EU za Srbiju, januara 2014. godina, Srbija je i zvanično otpočela pregovore sa EU. Tim okvirom je, između ostalog, definisano da dijalog Beograda i Prištine treba da obezbedi da obe strane mogu da nastave svojim evropskim putem, izbegavajući da jedna drugu ometaju u tim naporima.
Da li u novim okolnostima, posle izričitog stava Madrida, koji suštinski predstavlja novu kockicu u geopolitičkoj slagalici EU, koja, naročito posle „bregzita“, nikako da se sastavi, može doći do odstupanja Srbije u odnosu na obaveze iz Pregovaračkog okvira?
Koliko je realno da Beograd zatraži njegovo preispitivanje u onom delu koji se odnosi na proces normalizacije odnosa sa Kosovom i famozno Poglavlje 35 bez čijeg zatvaranja nema ulaska u EU? Jer kako je precizirano, do kraja pristupnih pregovora sa Srbijom „postepeno treba da dođe do sveobuhvatne normalizacije odnosa između Srbije i Kosova, u formi pravno obavezujućeg sporazuma, uz izglede da obe strane budu u stanju da u potpunosti ostvaruju svoja prava i ispunjavaju svoje obaveze“.
Već više puta sa relevantnih mesta je ukazano da to, praktično, znači razgraničenje, a granice se, naravno, crtaju samo između država.
Prema oceni analitičara Dragomira Anđelkovića, sada je ozbiljna prilika da Srbija intenzivira delovanje, ali zajednički sa Madridom, ne sukobljavajući se sa Briselom. Španija, podseća on, predstavlja jednu od vodećih zemalja Evropske unije.
„Dakle, ako Madrid iskače iz politike koju Brisel predstavlja kao homogenu, onda to i nije politika EU, nego samo nekih država EU“, kaže on za Sputnjik. Taj analitičar napominje da sa 40 i više miliona stanovnika i značajem koji Španija ima kao jedna od vodećih zemalja EU, njen izdvojen stav negira činjenicu da postoji jedinstvo u vezi sa pitanjem Kosova unutar Unije.
Ukazuje, međutim, da Beograd „ne sme sam da iskače“ i da se sukobljava sa Briselom.
„Možemo i treba da se obratimo Španiji, da je zamolimo da bude neka vrsta našeg advokata unutar EU po pitanju Kosova. I u koordinaciji sa Madridom da vidimo kako to pitanje da postavimo“, zaključio je Anđelković.
Predsednik Odbora Skupštine Srbije za Kosovo i Metohiju Milovan Drecun za Sputnjik napominje da se Srbija nije obavezala da neće kočiti evrointegracije i pristup države Kosovo, nego Prištine, ističući da je taj stav Srbije jasan i Evropskoj uniji.
„To je rečeno — kao državu ih ne prihvatamo, ni po cenu nepristupanja Evropskoj uniji. I ovaj stav Španije je ojačao takav naš principijelan stav. Španija, takođe, kaže da ne treba zloupotrebljavati eventualno članstvo Srbije u EU da bi nam se preko uslovljavanja nametnulo političko rešenje za Kosmet, odnosno da priznamo samoproglašenu državu“, navodi predsednik Odbora Skupštine Srbije za Kosovo i Metohiju.
„Ja mislim da treba nastaviti putem normalizacije odnosa. Ne treba ništa posebno da radimo, jer od nas to mnogo i ne zavisi“, kaže Drecun, koji misli da dodatna saradnja po tom pitanju sa Španijom ne bi bila dobra za Srbiju, a otežala bi i poziciju Madrida.
„Trebalo bi da je mi olakšamo. Mislim da su oni jasno i glasno rekli odakle proizilazi njihov stav. Iz poštovanja teritorijalnog integriteta i međunarodnog prava ne prihvataju samoproglašenu državu Kosovo, ali prihvataju da kao regija u sastavu Srbije može da uđe u EU. A to je taj stav da nećemo jedni druge ometati“, objašnjava Drecun, još jednom preciziravši da nije u pitanju ometanje ulaska samoproglašene države Kosovo u Evropsku uniju.
„Ne. Mi Kosmet smatramo svojim delom teritorije i omogućavamo da takođe nastave put ka EU. To isto i Španija govori. I mislim da treba pustiti Španiju da ona principijelno brani stavove koje je iznela i koja je najavila da neće odustati od takvog svog stava“, kaže Drecun za Sputnjik.
Bilo kakav pokušaj da ih isturimo kao produženu ruku, prema njegovoj oceni, samo bi oslabio poziciju Španije.
„Mi treba da nastavimo našu borbu da ne priznajemo Kosovo, da to jasno i glasno svima kažemo, a sa druge strane da pustimo zemlje poput Španije, ili one koje nisu u EU, ali se sada lome da li da povuku priznanje samoproglašene države, da odrade svoj deo posla“, zaključio je predsednik skupštinskog odbora za Kosovo i Metohiju.