Projektom koji bi trebalo da udahne život nedovoljno razvijenom delu grada nisu zadovoljni mnogi lokalni žitelji, među kojima su i rođaci onih koji su bili mučeni u podrumima zdanja koje je pripadalo nemačkoj tajnoj policiji. Oni protestuju pod sloganom „Komercijalizacija umesto sećanja? Nikada!“.
Lokalni senat je 2009. godine to zdanje predao privatnom investitoru, preporučivši da izdvoji dovoljno mesta za spomen-obeležje žrtvama nacista. Prema sporazumu, taj prostor treba da bude površine 530 kvadratnih metara. Ipak, ispostavilo se da će se na toj teritoriji nalaziti i knjižara i kafić.
Kornelija Kert, predstavnica Asocijacije žrtava nacističkog režima, smatra da je ispijanje kafe na mestu na kojem je nekada bio centar za deportovanje hamburških Jevreja neumesno.
„Nedopustivo je da sećanje bude ugrađeno u potrošnju. Sećanje treba da nadjača potrošnju“, izjavila je ona.
Hamburške vlasti izrazile su čuđenje povodom reakcije lokalnih žitelja, jer su verovale da će kafić i knjižara ljudima uprostiti posetu memorijalnom kompleksu.