To što američki lider Moskvu i Peking nije nazvao „neprijateljima“ već „suparnicima“ ruski analitičari tumače kao „pozitivan signal“.
„Tramp nije rekao ništa novo. Kada on Rusiju i Kinu naziva glavnim suparnicima Sjedinjenih Država, to je sasvim normalno. U svakom slučaju, to je bolje nego kada je drug Obama, zajedno sa epidemijom ebole i Islamskom državom, nazvao Rusiju glavnim neprijateljem SAD. Tramp samo govori realno. Uostalom, ko još, osim Rusije i Kine, može da se takmiči u ekonomiji, politici i geostrategiji sa SAD? Kao što sam već rekao, to je odraz stvarnosti. Ovo je bilo prvo Trampovo obraćanje naciji, posle njegovog izbora za predsednika i stupanja na dužnost. Osim o Rusiji i međunarodnoj politici, on je izneo i mnogo interesantnih stavova o stanju američke ekonomije u ovom trenutku. Američka privreda je u porastu i jača je nego što je bila u Obamino vreme, a Tramp je svestan da postoje izazovi, kako unutrašnji tako i spoljni. Ti spoljni izazovi su, naravno, Rusija i Kina. To je priznanje stvarnog stanja — posle stravične krize i katastrofalnog pada devedesetih godina, Rusija se uzdigla i danas zajedno sa Kinom i SAD spada u tri vodeće svetske sile“, rekao je za Sputnjik ruski analitičar Aleksandar Domrin.
Tramp je, tokom godišnjeg govora u Kongresu, Rusiju i Kinu okarakterisao kao suparnike Sjedinjenih Država, koji bacaju izazov američkim interesima, ekonomiji i vrednostima.
On je insistirao da se obezbedi „moć“ SAD i zatražio je od Kongresa da odobri novac za modernizaciju vojske i obnovu nuklearnog arsenala, kako bi SAD bile „jače u sprečavanju agresije“.
Nuklearni kapaciteti SAD moraju da budu „tako moćni da odvrate sve od bilo kakvog čina agresije“, naveo je Tramp, istovremeno izražavajući nadu da nuklearno oružje nikada neće biti iskorišćeno.
Izjave američkog predsednika o potrebi da se zaustavi smanjenje vojnog budžeta zemlje i da se modernizuje nuklearni potencijal poklapaju se sa pozicijom američkog Kongresa i povećavaju međunarodne tenzije, smatra vojni ekspert Viktor Murahovski.
„Kongres je sada glavni ’jastreb‘ u SAD, glavna lokomotiva američkog razvoja vojno-industrijskog kompleksa. U ovakvoj atmosferi se moglo očekivati od predsednika da će pozvati na neku vrstu razumnosti i adekvatnosti, na poštovanje međunarodnih sporazuma, ali izgleda da i Tramp i Kongres idu na trku u naoružanju, a to povećava međunarodne tenzije“, rekao je Murahovski.
Prema njegovim rečima, sve te izjave su već oličene u ovogodišnjem vojnom budžetu, a „biće još gore“.
Murahovski je takođe istakao da su sve te ideje već bile izložene u doktrini i tokom utvrđivanja vojnog budžeta SAD.
„Upravo su komiteti Kongresa za odbranu inicirali vojni budžet i u poređenju sa zahtevom administracije povećali ga za oko 60 milijardi dolara. Dodatna sredstava su izdvojena za sprovođenje operacija, za pomoć nekim američkim saveznicima i na razvoj i kupovinu određenih vrsta oružja“, rekao je vojni ekspert.
Podsetimo, prema novoj Strategiji nacionalne bezbednosti SAD, Vašington treba da bude spreman za „dugoročno strateško suparništvo“ sa Rusijom i Kinom. S druge strane, Kongres je ranije odobrio vojni budžet od oko 700 milijardi dolara. Tramp namerava da 2019. godine zatraži 716 milijardi dolara za oružane snage.