„Tajm“ piše kako je Haradinaj postao poznat krajem devedesetih godina prošlog veka, tokom konflikta na Kosovu.
„Kao komandant OVK bio je optužen da je rukovodio mučenjima i ubijanjima Srba, ali ga je, s obzirom na nedostatak dokaza, sud UN oslobodio 2008. kao i 2012“, piše američki magazin.
To, kako se navodi, nije bilo dovoljno dobro za Srbiju koja odbija da prizna Kosovo i želi da Haradinaj bude izručen kako bi se našao pred licem pravde na srpskom sudu.
„Tajm“ podseća da Haradinaj nije suočen sa pravnim izazovima samo u Srbiji. „Kosovski parlament je 2015. odlučio da formira specijalni sud sa sedištem u Holandiji, ali koji deluje po kosovskim zakonima, što se u velikoj meri smatra instrumentom koji će pomoći stabilizaciji balkanske geopolitike“.
„Samo sada, kada bi trebalo da optužnice budu objavljene, Haradinaj i ostali članovi kosovske političke elite traže načine da ometu istragu“, navodi list na svom portalu.
SAD i EU, koje su predvodile NATO bombardovanje Slobodana Miloševića i Srbije 1999, ljute su zato što Kosovo prkosi zapadnim normama i vrednostima. Možda Haradinaj i njegovi saveznici na Kosovu misle da je Kosovo suviše malo da bi geopolitičkim silama bilo stalo do njih, ali realnost je da, ako žele da sačuvaju mir, one ne mogu sebi da dopuste takvo ponašanje, navodi „Tajm“.
Pored Haradinaja, na „Tajmovoj“ listi najtraženijih geopolitičkih begunaca našli su se i svrgnuti katalonski lider Karles Pudždemon, osnivač Vikiliksa Džulijan Asanž, imam Fetulah Gulen, koji živi u SAD i čije izručenje traži Turska, kao i bivši gruzijski predsednik Mihail Sakašvili, koji politički deluje u Ukrajini.