„Universa“ je nedavno osnovana kompanija, putem koje Aleksandar Borodič planira da promeni situaciju na tržištu blokčejna.
„Mislim da je blokčejn novi tehnološki talas, koji će bez sumnje promeniti naš život i to se tiče kako poslova preduzeća i vlade, tako i nas, običnih ljudi.“
Zaista, tehnologija blokčejn otvara brojne mogućnosti, perspektive i ekonomske koristi za bankarski sektor u širokom smislu: mogućnost da se gotovo momentalno sklope i odrade poslovi uz minimalne troškove, a uz sve rečeno čak ne može doći do falsifikovanja. Primena tehnologije se ne ograničava samo na bankarsku sferu, u bliskoj budućnosti očekuje se njena primena i u drugim sektorima ekonomije.
Bitkoin je tek jedna od kriptovaluta, odnosno jedan od pojavnih oblika blokčejna i upravo zahvaljujući njemu ova valuta je postala široko popularna i privukla je pažnju i onih investitora koji se ne razumeju u visoke tehnologije.
„Ljudi veruju da bitkoin može postati digitalno zlato. Najpre ponuda je ograničena i ako se trend poverenja prema bitkoinu nastavi, onda će njegova cena u dugoročnoj perspektivi samo rasti. A za sada beležimo rast interesovanja na dnevnoj osnovi.“
I čak ako medijsko-finansijska budućnost ne deluje uvek ružičasto, Aleksandar Borodič je optimističan:
„Blokčejn je tehnologija. Kada su 2000. godine propale sve internet kompanije, sam internet je opstao. I na sve to, svedoci smo da su krupne internet kompanije ’Amazon‘, ’Gugl‘, ’Epl‘ danas gotovo najjače firme.“
Ipak, upravo se ovi takozvani GEFA giganti („Gugl“, „Epl“, „Fejsbuk“ i „amazon“) vrlo oprezno odnose prema tehnologiji blokčejn. Nisu svi blagonakloni. Osim toga, postoji mišljenje da može doći do „uberizacije Ubera“, kao što je GEFA svojevremeno „uberizovala“ ostale igrače u drugim sektorima. Aleksandar Borodič ne isključuje takvu varijantu: „To je, naravno, samo jedan od mnogih mogućih scenarija.“
A zapravo može se pojaviti još više kriptovaluta, posebno ako se uzme u obzir činjenica da je nekoliko država bukvalno „zalepilo“ za blokčejn i u smislu tržišta roba, ali i kamatnih stopa. Po mišljenju Aleksandra Borodiča, to da će Rusija pre ili kasnije preći sa papirne na digitalnu valutu jeste više nego očigledno, jedino zasad nije jasno šta će stajati iza te valute, odnosno čime će ona biti podržana.
„U Rusiji bi iza valute mogla da stoji nafta ili neki drugi nacionalni resursi. U tom slučaju bi svako ko poseduje kriptovalutu znao tačnu njenu cenu izraženu kroz neku drugu vrednost, na primer cenu nafte“.
Rusija sa velikim entuzijazmom gleda na inicijative onih koji kreiraju nove tehnologije. Ministar veza i komunikacija je u oktobru prošle godine izjavio da bi Rusija mogla da uvede u opticaj kriptorublju. To ne čudi, jer u evropskim okvirima Rusija zauzima prvo mesto u oblasti razvoja digitalne infrastrukture, a Moskva je jedan od tehnološki najrazvijenijih gradova. Ne bi bilo čudno ako blokčejn uskoro bude igrao važnu ulogu u državi.
Prema rečima Aleksandra Borodiča, „u 70 odsto slučajeva, oni koji se bave blokčejnom govore ruski“. To ne znači obavezno da oni žive na teritoriji Rusije, ali je to ipak potvrda značaja ovog sektora za državu, tim pre što u razvoju ovih i srodnih projekata aktivno učestvuju ruski univerziteti.