U emisiji „Na nišanu Miroslava Lazanskog“ sociolog Slobodan Reljić i geopolitičar Srđan Perišić govorili su o talasu antiruske histerije. Da li je taj talas, posle ubistva Olivera Ivanovića u Kosovskoj Mitrovici, stigao i do Srbije? Da li se mogu očekivati jači udari? Ko su jahači antiruske histerije u Srbiji? Da li su oni odavno poznati ili se radi o tek sada probuđenim spavačima?
Proteklih dana, nekoliko javnih ličnosti u Srbiji, među njima i lider Lige socijaldemokrata Vojvodine Nenad Čanak i bivši albanski komunistički lider sa Kosova i Metohije Azem Vlasi, optužilo je Rusiju da stoji iza ubistva Olivera Ivanovića.
Kolumnista dnevnog lista „Danas“ Nikola Samardžić optužio je Sputnjik i njegovu glavnu urednicu Ljubinku Milinčić da su, kako je napisao, targetirali Nenada Čanka, a Sputnjik je nazvao kvislinškom agenturom koja nije samo iznad zakona, već i sa one strane javnog interesa i etike odgovornosti.
Nije samo pitanje koliko srpskih medija dobija novčana sredstva iz Amerike, već i koliko su svi drugi mediji vesternizovani, smatra Reljić, jer srpski mediji koji se nalaze izvan sistema američkih donacija takođe prenose, kako kaže, zapadnu interpretaciju stvarnosti.
Talas rusofobije, kaže Reljić, pokrenut je posle govora ruskog predsednika Vladimira Putina na Minhenskom bezbednosnom forumu 2009.
„Onda počinje taj način uspostavljanja antiruskog fronta, koji je pre nekoliko dana završen zato što je objavljena nova američka strategija nacionalne bezbednosti, i sada su Rusija i Kina, u stvari, neprijatelji. Ovo je samo deo tog talasa, i tu ne vidim ništa čudno. Kampanja protiv RT traje već duže vreme. Mi smo bili malo izvan toga, i sada im je javljeno da krene ta kampanja. Senatski komitet je objavio da to treba ovde da se radi i oni su, ljudi, krenuli“, kaže Reljić.
Reljić dodaje da je došao trenutak da se Zapad probudi.
„Da sam na njihovom mestu, isto bih to radio. Morate se probuditi da krenete da spasavate što se spasti može, jer to je strašno zapušten prostor. Oni su pali na vrlo nizak nivo odbrane. Ovako je to kod nas postavljeno: imate oko pet odsto jedne strukture koja je opoziciono-režimska, medijska i ekonomska. To su ljudi koji su upleteni u održavanje veze sa Zapadom na bilo koji način. I imate 85 odsto naroda koji razume da od Zapada više ne može da očekuje ništa dobro, ni u kom pogledu“, objašnjava Reljić.
Srbija ima sreće što je Zapad, u ovom trenutku, u očiglednom ekonomskom opadanju u poređenju sa Kinom, dodaje on; vojna nadmoć Zapada takođe više nije apsolutna, i stoga nastaje panika koja se vidi kroz zapadni propagandni sistem.
„Propaganda je delotvorna kada u njoj nema panike; kada imate inicijativu i kada idu za vama i viču da lažete. Međutim, sada oni idu za Rusima i viču da Rusi lažu. Dok je Zapad imao inicijativu, dok je SSSR išao za njima, gubio je sve propagandne ratove“, kaže Reljić.
Gubitak inicijative Zapada ogleda se i u tome što televiziji RT ne mora da se pravda što je finansira ruska država, dok Si-En-En mora da se pravda kako je i dalje nezavisna televizija.
Kao što je srbofobija grana rusofobije, rusofobija u Srbiji je grana rusofobije koja dolazi sa Zapada, objašnjava Srđan Perišić.
„Kada posmatramo srpsku istoriju, bilo je uvek, pogotovo posle Berlinskog kongresa, političara rusofoba, koji su sprovodili antirusku politiku, u prevodu antisrpsku. Gde je to bilo? Među srpskom elitom. Građani Srbije, običan narod nije rusofobičan, nikada ne zapada u antirusku histeriju. Uvek je generator bio jedan deo srpske elite, koji je u nekim periodima srpske istorije bio dominantan, nekada nije bio dominantan. Sada je i te kako uticajan“, kaže Perišić.
Ubistvo Olivera Ivanovića iskorišćeno je da se pokrene talas antiruske histerije, koja tinja među srpskom elitom, dodaje Perišić, a do toga je došlo da bi se zamaskirali pravi inspiratori i učesnici atentata.
U svako političko ubistvo umešan je, prema Perišićevim rečima, i spoljni faktor, a ako pogledamo koje su to strane službe učestvovale ili sa strane posmatrale pripreme političkih ubistava, dolazi se do američkih službi.
CIA je, kaže Perišić, ta koja je poznata po političkim ubistvima. Pet elemenata koje CIA radi — širenje informacija i dezinformacija, likvidacija javnih ličnosti, državni udari i saradnja sa elitom.
„Kod ubistva Olivera Ivanovića prisutno je nekoliko elemenata. Širenje informacija — obavestili su svoju javnost da se očekuju nemiri, teroristički akti. Dezinformacije plasirane preko naših ’analitičara‘ da Rusija stoji iza toga, zatim ubistvo i angažovanje dela elite da objašnjava. Prva informacija da Rusija stoji iza ubistva došla je iz Prištine, od strane Azema Vlasija. I prvi su to preneli vesternizovani mediji“, objašnjava Perišić.
Perišić u ubistvu Olivera Ivanovića vidi rukopis zapadnih tajnih službi.