Kako objašnjavaju ruski analitičari, takve izjave potvrđuju i nepoverenje Velike Britanije u NATO. London očigledno ne veruje da je Severnoatlantski savez u stanju da ispuni svoj zadatak i zaštiti jednu od svojih članica od uslovne pretnje, kao i da je NATO stvoren da bi bio instrument u rukama SAD.
Podsetimo, general Nikolas Karter je upozorio da Rusija može da započne „neprijateljska dejstva“ protiv Velike Britanije, brzo i to na način koji niko ne očekuje.
Prema Karterovim rečima, moguće „neprijateljske akcije“ Rusije mogu se usmeriti na bezbednosnu infrastrukturu u Evropi, kao i potkopavanje kredibiliteta NATO-a.
Britanski general je zbog „ruske pretnje“ pozvao Vladu da više investira u odbrambenu sferu, pošto Ujedinjeno Kraljevstvo drugačije ne može da se „drži na nivou svojih protivnika“.
Britanski Generalštab takođe navodi da je Moskva ozbiljan protivnik, opremljen najsavremenijim naoružanjem, a takođe je naglasio i „značajni napredak Rusije u sajber-prostoru“ i vođenju hibridnih ratova.
Ruski vojni eksperti kažu da bi britanska komanda želela da dobije veći vojni budžet i da zbog toga britanski generali govore o pretnjama Rusije, predstavljajući je kao „imperiju zla“. Drugi razlog je nastavak satanizacije Rusije i pokušaj da se pokaže da Rusija želi nekoga da napadne.
Ovu antirusku histeriju stručnjaci tumače kao nastavak informaciono-psihološkog rata.
„Smisao te izjave je i da se dobiju pare za razvoj vojno-industrijskog kompleksa, dodatna sredstva za razvoj oružanih snaga i jačanje vojnog budžeta. To je u skladu sa proameričkim stavom Velike Britanije koja se trudi da doprinese razvoju američke namenske industrije“, kaže za Sputnjik vojni ekspert, general-major Vladimir Bogatirov.
On ističe i da je britanski načelnik Generalštaba u pravu kada kaže da je ruska armija nadmoćnija od britanske.
„Mišljenje načelnika Generalštaba Oružanih snaga Velike Britanije da je njihova vojska u zaostatku za ruskom u tehničkom, taktičnom i organizacionom smislu je apsolutno tačna. Radi se o tome da je Britanija odavno prestala da bude vodeća vojna država. Danas ona zaostaje i po svojim nuklearnim snagama, ali i podvodnim — u ovom slučaju ja čak ne uzimam kvantitativne parametre, već čisto tehničke. Sve to je stvarano tokom Hladnog rata sa Sovjetskim Savezom, u nekoj meri je to modernizovano u postsovjetskom periodu, ali danas je sve tehnički zaostalo“, smatra Bogatirov.
Ruski mediji podsećaju da je vojni budžet Rusije i Velike Britanije približno isti. Kako navode, obe zemlje u te svrhe troše oko 50 milijardi dolara godišnje. Ipak, ruska armija je po mnogo čemu superiornija — ima šestostruko više vojske (milion naspram 150.000), kao i veći broj tenkova, aviona, helikoptera i svih ostalih vidova oružja i tehnike, od borbenih vozila do raketne artiljerije. Kako navode, nuklearni potencijal čak ne bi trebalo ni porediti: 7.000 ruskih bojevih glava protiv 200 britanskih.
Analitičari objašnjavaju da Velika Britanija nikada nije imala jake kopnene snage, a da su Britanci uvek nastojali da kontrolišu ključne morske puteve, pa su stavljali akcenat na mornaricu. Međutim, kada se raspala imperija, Velika Britanija je definitivno pala pod uticaj SAD.
Od Hladnog rata, Britancima je bezbednost garantovala Amerika, koja je na čelu NATO-a. Ali danas, kako navode eksperti, Donald Tramp ne uliva poverenje nijednom članu te vojne alijanse da će se založiti za njih ako to zatreba. Otuda i zabrinut ton generala Nika Kartera.
Ipak, Britanci su na društvenim mrežama kritikovali svog generala zbog tih izjava i ironično pitali da li Karter pokušava da poveća vojni budžet ili da prikrije svoje neuspehe.
U komentarima pišu da Rusija troši na armiju mnogo manje nego NATO i da bi trebalo preispitati „ko tu kome preti“. Takođe, konstatuju i da „svejedno, neće mrzeti Rusiju“ i da bi sa zadovoljstvom glasali za Vladimira Putina ako bi on hteo da uđe u britanski parlament.