Jasna Janković smatra da će opasnosti koje nosi zakon o zaposlenima u javnim službama isplivati na površinu kad bude počeo da se primenjuje, od 1. januara 2019. godine, ali da će tada biti kasno. Ona, pre svega, misli da su prosveta i druge delatnosti izolovane i odvojene od drugog korpusa koji radi za državu, a koji su povlašćeniji.
„Država neće da se odrekne toga da u javnom preduzeću neko sa prvim ili trećim stepenom obrazovanja ima onoliko koliko imaju prosvetni radnici sa sedmim u osnovnoj i srednjoj školi“, napominje Jankovićeva i napominje da to traje već decenijama.
Naša sagovornica kaže da joj je žao što ljudi na vlasti govore neistine kad tvrde da će zakon doneti kvalitet obrazovanja, jer ona smatra da se, ako nećete biti ni povećanja ni smanjenja plate, ne može govoriti o kvalitetu rada.
Ona objašnjava da nisu problem samo platni razredi, nego i sistem nagrađivanja u sprovođenju novog zakona, vrednovanje zalaganja i usavršavanje ljudi koji se bave obrazovanjem i naukom kao merljivost koja je u prosveti komplikovana.
„Rad nastavnika u gimnazijama, koji rade sa briljantnom decom, koja osvajaju nagrade, razlikuje se od rada nastavnika koji imaju slučajeve u kojima decu u petom razredu uče da čitaju. Nastavnik nekada mora da bude i socijalni radnik, a nekada mora da bude i tetka, baba, majka“, objašnjava naša gošća.
Koliko je ozbiljna situacija u našem zdravstvu i koliko preti da će Srbija ostati bez kvalitetnog školovanog kadra zato što se njihov rad u Srbiji ne vrednuje, objašnjava nam gospodin Mrkić.
„Taj proces je dobio razmere biblijskog egzodusa. Desetine, stotine, možda čak i do hiljadu visokospecijalizovanih lekara, medicinskih sestara i zdravstvenih tehničara svake godine odlaze u Nemačku, Norvešku, Ujedinjene Arapske Emirate, Katar… Mnoge nemačke privatne agencije za zapošljavanje imaju agente koji idu po bolnicama u Srbiji i vrbuju zdravstvene radnike“, kaže on.
Mrkić kaže da ovaj zakon više liči na leks specijalis i da mu nije jasno zašto su tim zakonom zaposleni u javnim službama izopšteni i izvučeni pod svojevrsnu segregaciju.
„Pravi se segregacija gde će svi ostali zaposleni da budu plaćeni na osnovu Zakona o radu, a mi ćemo da budemo bukvalno diskriminisani. Ovaj zakon je jedan radno-pravni geto.“
Navodi da ne želi da zarade ostalih koji su zaposleni u Republici Srbiji, pa i zaposlenih u javnim preduzećima, budu umanjene, već da budu povećane zarade zaposlenih u zdravstvu.
Jasna Janković je zamerila državi što je blizu pola miliona ljudi koji rade u ovim sektorima ovim zakonom stavila u najsiromašniju kategoriju građana Srbije. Ona podseća da su štrajkom, koji je trajao skoro šest meseci, prvi u Srbiji bili za uvođenje platnih razreda, ali pravednih. Kaže da nisu znali da će se desiti da neki budu izopšteni iz konteksta.
Prema njenim rečima, Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije, kao i ostala tri reprezentativna sindikata, jesu radili na ovom zakonu, ali koliko god su pokušavali da isprave neke stvari, one su ostale u njemu.
„Mi smo želeli pravedne platne razrede, ali ova država ne može nikako da se odrekne svojih ljubimaca“, tvrdi Jankovićeva i dodaje da joj se čini da ovim zakonom utrčavamo u neoliberalizam i da nekome to očigledno odgovara.
„Znamo da neoliberalni koncept ne želi ništa što je nacionalno. Neoliberalni koncept ne zanima postojanje dobrog obrazovanja, već ga zanimaju ljudi, deca koja će postati radnici i koji će umeti da spoje samo dve žice.“
Prema rečima gospodina Mrkića, kada su u pitanju platni razredi, najveći problem je njihova nepravednost i to što raspodela nije izvršena na pravilan način.
„Kolektivno pregovaranje i socijalni dijalog su ustavne kategorije. Zašto ne bismo definisali naše zarade sistemom kolektivnih ugovora? Zašto ne bismo raspored novca, koeficijente i osnovice pregovarali i dogovarali kroz socijalni dijalog? To se radi u civilizovanim zemljama, čak i u zemljama koji imaju nešto što liči na platne razrede“, pita se Mrkić i kao primer navodi francuski zakon o zaposlenima u javnim službama koji ima horizontalne i vertikalne pozicije. Sindikati se za te pozicije pitaju i svake godine se ugovaraju određene pozicije kao što se ugovora i osnovica.
On tvrdi da ima nekoliko tačaka gde je novi zakon duboko protivustavan i da zaposlene u javnim službama gura u neku vrstu radno-pravnog aparthejda. Iako smatra da je zakon iz 2014. godine represivan, priznaje da su u njemu definisane elementarne norme.
„Postoji saglasnost dve volje, veoma važna evropska pravna tekovina, koja se očituje potpisivanjem ugovora o radu. Pristajete da radite za određenog poslodavca, određene poslove i jasno stoji da to mogu da budu samo poslovi koji su navedeni u sistematizaciji za to radno mesto.“
Mrkić objašnjava da se novim zakonom o zaposlenima u javnim službama gubi to pravo slobodnog izbora rada, to jest saglasnost dve volje, a to je ustavna kategorija slobodnog izbora rada.
„Poslodavac može od vas da zahteva da potpišete ugovor o radu na više radnih mesta“, kaže Mrkić, navodeći primer medicinske sestre koja treba da radi u pulmonalnoj jedinici, u koronarnoj jedinici, u intenzivnoj nezi i u dijagnostičkom kabinetu.
Živorad Mrkić kaže da država ne pokazuje nameru da sedne sa bilo kim za sto i da eventualno ispravi greške koje je napravila donošenjem novog zakona, jer ni sa predstavnikom institucije kakva je zaštitnik građana nije htela da razgovara. On strahuje da će mnogi zdravstveni radnici, kad realno sagledaju stanje u Srbiji, reagovati instiktivno i pobeći sa Titanika. Dodaje da se dešava i to da iz jedne naše zdravstvene ustanove za dva meseca odu dva vaskularna hirurga, za čije je školovanje, do momenta dok ne postanu vođe tima, potrebno 17-18 godina, nazivajući to katastrofom.
„Građane Srbije već sada nema ko da leči, nema dovoljno sestara. U zdravstvu postoji Pravilnik o posebnim uslovima za obavljanje zdravstvene delatnosti koji tačno određuje koje kadrovske normative morate da ispunjavate. Ako to nemate, trebalo bi da budete zatvoreni kao zdravstvena ustanova jer ne ispunjavate uslove za rad. Danas, u javnom, zdravstvenom sektoru čak preko 90 odsto ustanova nema kadrovskih kapaciteta da bi moglo da radi.“
Zbog svega, Mrkić najavljuje podnošenje zahteva za ispitivanje ustavnosti novog zakona pred Ustavnim sudom Republike Srbije, jer je zakon teško protivustavan, dok je Jankovićeva najavila dalju sindikalnu borbu.