„Gubitak svakog ljudskog života je tragedija, a ovo je gubitak čoveka koji je imao svoju ideju i misiju.“
Ovako je Aleksandar Vulin, ministar odbrane Srbije prokomentarisao za Sputnjik strašno ubistvo Olivera Ivanovića u Kosovskoj Mitrovici:
— Kada na prostoru Kosmeta ubijete Srbina u Severnoj Kosovskoj Mitrovici šaljete strašnu poruku da Srbima tamo nema mesta i da se niz zločina ne zaustavlja i ne prekida. Podsećam da je međunarodna zajednica preuzela odgovornost za mir, bezbednost i sprovođenje prava na KiM nakon NATO agresije 1999. godine. Od tada je ubijeno preko hiljadu Srba za šta niko nije odgovarao. Ovaj niz ne sme da se nastavi. Ivanovićevo ubistvo mora da bude rasvetljeno, moramo da saznamo ko je naredio i ko je taj ko je povukao obarač.
Hašim Tači je rekao da je spreman da sarađuje sa Srbijom na istrazi, ali uz ogradu da će to raditi „u skladu sa važećim zakonima“. Šta nam ta formulacija govori, da li treba da mu verujemo?
— Tači, kao i obično, igra za svoju publiku i pokušava da skupi neki poen da dokaže kako su oni nezavisna država sa sopstvenim zakonima. KiM je teritorija pod privremenom upravom UN u skladu sa Rezolucijom 1244 — ne može ni više, ne može ni manje od toga. KFOR je za nas jedina oružana snaga, a Euleks može da vrši istrage. Sličnu stvar mogli smo da čujemo od tkz. kosovskog ministra pravde koji je rekao da nisu dobili zahtev, a ja im poručujem i da neće, zato što mi ne komuniciramo sa predstavnicima Prištine, već sa Euleksom. Euleksu i Unmiku smo poslali odgovarajuće zahteve i oni su ti koji odlučuju da li možemo i na koji način možemo da se uključimo u istragu. Posle ovog niza od preko hiljadu ubistava bez ijedne presude ne znam ko može da nas odbije. Ako ne prihvate našu pomoć, uradićemo sami. Slična stvar je bila kada su pokušali da ubiju predsednika Vučića u Srebrenici. Dve godine su prošle, a nemamo odgovor ko je pokušao atentat.
Predsednik Srbije boraviće ovog vikenda na KiM. Da li je ta poseta bezbednosno rizična?
— Vučić je hrabar državnik kog ne možete da uplašite time što mu skrenete pažnju da mu je bezbednost ugrožena. Ide na KiM zato što zna kakav je odjek ovaj monstruozni akt proizveo na KiM i zato što ljudima malo fali da kažu: „Ovde više nema života, pravde i nade. Idemo negde da nas neće ubijati“. Ako se to bude desilo, onda nema ni sporazuma, ni dogovora. Vučić ide da pokaže da je država uz njih i da se nikada neće povući iz njihovog života. Hrabro je što ide u situaciji kad Albanci traže svaku priliku da se nešto desi kako bi priče o Specijalnom sudu i ZSO bile skinute sa dnevnog reda. Voleo bih da idem sa njim, ali je to već odluka predsednika Republike. Ne znam kako će proći poseta, pogotovo posle pokušaja ubistva u Srebrenici kada je bio sasvim sam i nikad više ne sme da ostane sam. On nije čovek koji će prihvatiti argument „opasno je“, već želi da bude sa Srbima i u tome niko ne može da ga spreči. I ne treba.
Šta danas Srbi na KiM mogu da misle o Briselskom sporazumu posle tog niza ubistava koji nema epilog?
— Većina tih ubistava desila se pre Briselskog sporazuma koji je doveo do jedne stabilizacije prilika, ali ne u korist kosovske nezavisnosti. Ne samo zato što je nekoliko država povuklo svoje priznanje, već zbog toga što se autoritet države Srbije zvanično utemeljio. To više nisu nekakve paralelne strukture koje možete uvek da optužite za svakakvo zlo i da ih ignorišete. Odjednom su videli da se nešto što je izgledalo kao mogućnost da vam priznaju nezavisnost, okrenulo protiv vas i sad je došao račun na naplatu. Odjedanput se pojavio ZSO, koja više ne može da čeka, a onda i Sud za ratne zločine OVK, koji ne možete da odlažete, bar ne nekažnjeno. Odjednom, Albanci nisu više ekskluzivne žrtve, već imaju zločince. Trebalo je izdržati i sad vidite ovu histeriju koja govori da se jako teško mire sa činjenicom da više nisu žrtve i da će morati da urade svoj deo.
Juče ste bili u kasarni „Stefan Nemanja“ na administrativnoj liniji sa KiM. Rekli ste da situacija na Kosmetu nije baš mirna. Da li je Vojska Srbije spremna da reaguje i na severu Kosova ukoliko se pokaže da Srbi tamo nisu zaštićeni?
— Ne možete da kažete da je situacija mirna kada je čovek tog profila i značaja ubijen iz očigledno terorističkih pobuda. Naravno da su Srbi na KiM uznemireni. Naša vojska bezuslovno poštuje Rezoluciju 1244 i nalazimo se tamo gde nam je propisano. Pažljivo motrimo sve što se dešava oko nas i jedino mogu da kažem da se nikakvo ugrožavanje bezbednosti Srba na KiM ne može desiti.
Da li je ovo dobar povod da se Vojska Srbije vrati na KiM po Rezoluciji 1244?
— To je volja velikih sila. One mogu da donesu odluku o tome. Ono što mene brine u čitavoj ovoj situaciji jeste da bi ovaj monstruozni zločin mogao da se iskoristi za pokušaj albanskih snaga da dođu na sever Kosmeta. Šta bi ih sprečavalo da sad kažu: „Vi imate kosovsku policiju koju čine Srbi na severu Kosova, ne možete da razrešite zločin, te ste vi zapravo krivi. Hajde da promenimo rukovodstvo KPS-a, da postavimo nekog za koga Priština smatra da je sposobniji, hajde da uvedemo specijalne jedinice kosovske policije zato što je situacija uznemirujuća“. To bi bio ozbiljan problem i veoma pažljivo motrimo da niko ne pokuša da ovu tragediji iskoristi za preuzimanje Severa. Briselski sporazum je više nego jasan — Sever niko ne može da preuzme.
Predsednik Vučić je rekao da je jedna zemlja u okviru Kfora navela da ne želi da patrolira sa Srbijom na administrativnoj liniji. Da li mislite da je to neka zemlja koja želi na mala vrata da progura vojsku Kosova?
— Vojska Kosova ne može da se pojavi na severu Kosmeta. Vučić je kao pregovarač Vlade Srbije dobio garancije i od NATO da nema bezbednosnih snaga Kosova na severu KiM, da ne mogu da prelaze Ibar.
Od srpskih zvaničnika smo čuli i da istragu o ubistvu Ivanovića treba usmeriti ka Kadriju Veseljiju i Americi. Da li je možda razlog što Priština možda neće pristati na zajedničku istragu to što oni nešto kriju?
— Ko god neće da učestvuje, nešto krije. Meni bi bilo u najvećim interesu da dobijem pomoć od bilo koga da bih razrešio tako važan slučaj, umirio stanovništvo i zemlju učinio stabilnom. Suština je da li Albance uopšte zanima integracija Srba ili ih zanima zemlja. Političare u Prištini zanima zemlja, neće Srbe. Sve službe razmenjuju informacije, ali ako Priština to ne želi, onda znači da nešto ozbiljno krije.
Kada smo kod razmene informacija, kako ste protumačili upozorenje Stejt departmenta da američki građani izbegavaju Kosmet zbog navodnih politički motivisanih zločina?
— Pretpostavljam da su to uradili zbog naše pravoslavne Nove godine.
U potpunosti im verujte da bi nam javili da su nešto znali?
— Meni ne preostaje ništa drugo nego da verujem da bi svako dojavio da je teroristički akt moguć.
Predsednik kosovskog parlamenta poručio je Beogradu da se Albanci neće zaustaviti sve do Niša, ako Srbija pokuša da vrati KiM. Koliko su te izjave ozbiljne?
— Veoma jesu. Nemamo pravo da dopuštamo da se neko iživljava na našoj zemlji. On je osuđeni terorista i razmišlja da ponovi svoj zločin. Veselji je naučio da su zločini nad Srbima dozvoljeni i da u suštini nema zločina. Ne možemo da se pravimo, kao što nam vrlo često savetuju predstavnici moćnih zemalja da ne obraćamo pažnju. Nemamo pravo drugačije da postupimo, nego da ozbiljno shvatimo pretnje i da svakom stavimo do znanja da te pretnje ne može da sprovede u delo, da mi imamo i vojsku, i policiju, i državu koja tako nešto ne bi dozvolila. Spremite se da snosite konsekvence za to što ste rekli, a posebno ako to budete uradili. Koliko minuta bilo potrebno da se uvedu sankcije i da se uhapsi bilo koji srpski zvaničnik koji bi rekao da ćemo stići do Prištine? Nažalost, čujete vi tu zaglušujuću tišinu? Ništa. Čovek je pozvao na rat. Ne samo što je predsednik parlamenta, neosuđeni terorista, ne samo što je zaista pravi gospodar KiM, nego je pozvao u rat u ime Albanaca. On nije čak rekao Kosovo, rekao je: „Mi Albanci“. To je čitav balkanski rat. Moramo da stavimo do znanja celom svetu, pa i njemu, da se ne igraju s takvim stvarima na Balkanu. Na Balkanu od reči, preko jednog metka, dođe do požara.
Ima li ikakvih pomaka što se tiče statusa Srpsko-ruskog humanitarnog centra u Nišu?
— Vlada će doneti odluku. Moj stav možete da pretpostavite, ali neću da ga kažem, zato što neću da budem nekorektan prema ostalim kolegama iz Vlade, da namećem svoj stav. Ja ću svoj stav izlagati na sednicama Vlade.
U decembru ste bili sa predsednikom u Moskvi. Pričalo se o kupovini helikoptera. Dokle se tu stiglo i šta Srbiju sprečava da kupi S 300?
— Kupovina helikoptera bi za naše vazduhoplovstvo bilo zaista veliko pojačanje. Za nas bi nabavka šest Mi-17 bio savršen potez. Stiže nam „Erbasov“ H-145. Tako bismo napravili jednu ozbiljnu flotu. Mogli bismo regionalno da se pohvalimo pred svima. Kupovina bilo kog sistema naoružanja je skopčana sa puno pregovaranja, odluka i ne može baš da se donese na prečac, čak ni kada imate gotov novac da ga kupite, to nikad nije jednostavno.
— Od posebnog je značaja. Da napravimo remontni centar — ima puno Mi-8, Mi-17 koji bi mogli da budu remontovani kod nas. Sve armije na ovom prostoru su nekada bile građene na osnovu sovjetske armije i ta tehnika je prisutna u naoružanju svih armija. Kada bi se kod nas remontovalo, to bi bilo od ogromnog značaja. Drugo, velika je stvar i što bismo nešto naučili. Kad imate obučene inženjere i majstore onda možete puno da napredujete, a i zarađivali bismo znatnu količinu novca.
Da li ste dobili ikakvo zvanično saopštenje SAD zbog čega načelniku Generalštaba nije odobrena američka viza?
— To je trebalo da se desi još u oktobru mesecu. Ja zaista ne mogu da nađem u biografiji generala Dikovića ni jedan jedini razlog zašto ne bi mogao da putuje bilo gde, pa i u SAD.
Spekulisalo se u Srbiji da su problem rusko-beloruske vežbe, kao i da će biti optužen pred Specijalnim sudom….
— Ako bi svaka nevladina organizacija odlučivala ko i gde će biti optužen onda bi svi mogli da zaboravimo na putovanja bilo gde, pošto bi se uvek našao neko da nas optuži za nešto. Što se tiče učešća generala Dikovića na vežbi „Zapad 2017“, on je bio tamo kao načelnik Generalštaba u svojstvu posmatrača, a mi kao neutralna zemlja, imamo pravo da budemo na bilo kojoj vežbi. Kao što znate, i general Diković i mnogi naši oficiri su posmatrali i vežbe NATO-a, pa niko zbog toga nije uvodio zabranu putovanja u bilo koju drugu zemlju, na istok ili Rusiju. Nema nijednog razloga. Nije ratni zločinac, naprotiv. On je izuzetan oficir, mi smo ponosni na njega. Jedino što smo dobili i to više kroz medije, jeste da je njegova aplikacija i dalje u postupku.
Šta to govori o odnosu SAD prema Srbiji?
— Očekujemo poštovanje prema nama, našem vojniku, Ministarstvu odbrane, Vojsci Srbije. Ako smo partneri, a jesmo, sa srpske strane sigurno neće biti kvarenja tog odnosa, onda prema nama ne treba tako da se ponašaju. Jako mi je žao što se ovo dešava. Mislim da to ne utiče dobro na naše odnose.