Ko je „gospodar Kosova“ iz senke

Kadri Veselji, kojeg je predsednik Srbije označio kao pravog „gospodara Kosova“, aktuelni je predsednik kosovskog parlamenta i lider Demokratske partije Kosova otkad je njegov bliski prijatelj Hašim Tači izabran za kosovskog predsednika.
Sputnik

Veselji je ovih dana „poručio“ Beogradu da se Albanci „neće zaustaviti do Niša“ ako „Srbija pokuša da se vrati“ na Kosovo i Metohiju.

Politička metafora ili pretnja, tek, izgovorio ju je čovek koji je nekada bio na čelu obaveštajne službe ŠIK, koja je nastala i delovala u okviru tzv. Oslobodilačke vojske Kosova, čije zločine će istraživati Specijalni sud.

Veselji i Tači, zajedno sa aktuelnim premijerom Ramušem Haradinajem, protive se radu Specijalnog suda i pokušavaju, preko poslaničke inicijative u kosovskom parlamentu, da ukinu odluku o formiranju te pravosudne institucije, koju je doneo parlament u prethodnom sazivu.

Kosmet se oprostio od Olivera Ivanovića, kovčeg s telom stigao u Beograd

Obaveštajna služba ŠIK zvanično je ugašena 2008, a ime Kadrija Veseljija, kojeg je predsednik Aleksandar Vučić, nakon jučerašnjeg ubistva srpskog političara Olivera Ivanovića, označio kao istinskog „gospodara Kosova“, spominje se uz Tačija u izveštaju Saveta Evrope u aferi trgovine ljudskim organima, uglavnom srpskih zatvorenika, tokom rata 1989-1999. godine.

Ne malo iznenađenje je bio prvi izbor Veseljija za predsednika kosovskog parlamenta, a mediji su tada pisali da bivši obaveštajac i jedan od komandanata OVK više voli da deluje iz senke.

Ništa manji šok nije bila ni odluka nakon poslednjih parlamentarnih izbora na Kosovu i Metohiji da vladajuću koaliciju formira Veseljijeva DPK i Haradinajeva Alijansa za budućnost Kosova, koja je nazvana „ratnom koalicijom“.

Po izboru sa predsednika kosovskog parlamenta, Veselji je građanima KiM obećao da će zadržati „partnerske i prijateljske odnose sa SAD“ i da nema ništa sporno u tome što je vodio nekadašnju tajnu službu Kosova, jer je, kako je rekao, i bivši predsednik SAD Džordž Buš Mlađi takođe nekada bio saradnik CIA.

Veselji je u Švajcarskoj navodno 2009. osnovao firmu kao srpski državljanin, odnosno sa srpskim pasošem.

Sestra Olivera Ivanovića: Zna li Srbija kakvog je junaka izgubila?

Prema navodima medija, kao jedan od komandanata grupe „Crna ruka“ zajedno sa Tačijem i Džavidom Halitijem učestvovao je u kidnapovanjima i ubistvima Srba, ali i neposlušnih Albanaca.

Veselji je, prema tim informacijama, zajedno sa još nekim pripadnicima OVK uticao na zaštićene svedoke u haškim procesima, pretio im, zastrašivao ih i organizovao njihova ubistva, a četvoricu je, kako se tvrdi, lično likvidirao.

Za Veseljija se navodi da je bio i član Albanske informativne agencije, koja je delovala u okviru FARK-a, albanske oružane formacije samoproglašene Republike Kosovo, u kojoj su bili pretežno bivši oficiri JNA i radnici DB-a i MUP-a albanske nacionalnosti.

U jednom govoru u kosovskom parlamentu o „opravdanoj borbi Oslobodilačke vojske Kosova“, Veselji je rekao da je ona formirana da bi se „borila da dokrajči aparthejd srpskog režima, gde su Albanci tretirani kao građani drugog reda“.

„OVK se borila za izgradnju slobodnog društva gde vlada pravda, gde su svi jednaki pred zakonom. Da stvori državu u kojoj građanin može da bude kažnjen samo posle poštenog sudskog procesa, gde se krivica utvrđuje preko jasnih dokaza, verodostojnih i ubedljivih“, rekao je on.

Inače, Veselji je kao šef paraobaveštajne službe ŠIK na Kosovu predmet brojnih istraga.

Sad je dogorelo: Planiraju li Albanci pohod na Niš

U okviru istraga koje se protiv Veseljija vode, u izveštajima Komisije EU o ekonomskoj situaciji u ratu „Republike Kosovo“ bio je označen za glavnog „blagajnika“ terorista.

Grupa koju je kontrolisao navodno se bavila trgovinom raznovrsnim proizvodima, od droge do ljudskih organa, a kontroliše i dva glavna postrojenja za preradu maka u heroin.

Prema rezultatima istrage Dika Martija 2010, u EU je široko rasprostranjena mrežu albanske mafije, kako se čini, zbog desetina hiljada „izbeglica“ koji su pobegli iz Jugoslavije od užasa navodnog „srpskog genocida“.

Neki od njih su zaista želeli novi, dobrostojeći, ispunjen život, što im Jugoslavija nije mogla pružiti zbog beskrajnih 10-godišnjih sankcija, te su stoga postali prosperitetni građani njihovih zemalja.

Ostali, koji su želeli da nastave da se bave uobičajenim zanimanjima, postali su posrednici u trgovinskim operacijama između „Kosova“ i krajnjih evropskih „klijenata“.

Kao rezultat toga, razvila se prava „paukova mreža“, a sve one su na kraju dovele do Kadrija Veseljija, koji je, kao šef obaveštajnih poslova, imao sve potrebne kontakte za interakciju.

Komentar