Inspirisani cvrkutom ptica, meštani su pre 500 godina razvili sistem komuniciranja sa udaljenim komšijama tako što su zviždali slogove turskih reči.
Zahtev za uvrštavanje tog jedinstvenog jezika na Uneskovu listu podnesen je 2016. godine, a radosna vest je u Kuskoj stigla prošlog meseca, nakon sastanka Uneska u Južnoj Koreji.
„Ptičji jezik je sada na Uneskovoj listi i naš san je ostvaren. Nadali smo se tome i nismo se razočarali. Zahvalni smo svima koji su pomogli na ovom projektu. Sada će sve biti lakše, a na pomen ptičjeg jezika ljudi će odmah pomišljati na Giresun, Čanakči i Kuskoj“, izjavio je predsednik Udruženja za promociju jezika zviždanja Seref Koček.
Područje na kojem je pre pola milenijuma nastao ptičji jezik odlikuje se brdovitim i nepristupačnim krajolicima, pa su upravo zbog toga ljudi imali potrebu da razviju način komuniciranja na daljinu. Govorimo o periodu kada nije bilo struje, pa su meštani inspiraciju nalazili u cvrkutu ptica.
Seljani su koristili taj način komunikacije da jedni druge obaveste o posetama, da zatraže ili ponude pomoć, ili da jednostavno pozovu komšiju na čaj, a da ne moraju satima da hodaju do njega.
U početku su to bile jednostavne poruke, ali se tokom godina jezik zviždanja toliko razvio da su meštani počeli da sklapaju složene rečenice i da vode razgovore zviždanjem.