Da bi se uspešno suprotstavio Moskvi London ne treba da stavlja ulog na naoružanje, nego na metode zaštite od „novca, propagande i hakera Kremlja“, navodi list.
„Decenijama je Britanija pokušavala da se uskladi s Amerikom u vojnoj sferi, ako ne u pogledu količine, onda u pogledu kvaliteta. Šta god da su SAD započinjale, mi smo bili spremni da im pomognemo, u svemu, od specijalnih jedinica do nuklearnog oružja“, piše novinar „Tajmsa“ Edvard Lukas.
On dodaje da povećanje rashoda na odbrambene ugovore i slaba funta danas vode riskantnim posledicama za britansku ekonomiju. To preti britanskom budžetu deficitom od 20 milijardi funti.
Prema mišljenju naučnog saradnika Kraljevskog ujedinjenog instituta za odbrambena istraživanja Velike Britanije, London ima dve varijante.
Prva varijanta je da se sačuvaju „globalni status“ i sposobnost da se vode ratovi zajedno sa SAD protiv „slabijih i siromašnijih zemalja“. To znači da će britanska flota biti „potpuno zauzeta zaštitom dva američka nosača aviona“, a Britanci će sačuvati svoje simbolično prisustvo“ u Estoniji. To je u skladu s likom „globalne Britanije“, navodi autor teksta.
Druga varijanta je da Velika Britanija odustane od „globalnih ambicija“ i da se koncentriše na „ispravnu samozaštitu i zaštitu saveznika Britanije od Rusije“, piše Lukas, koji tu varijantu smatra pogodnijom.
To znači smanjenje flote i armije i njihovo bolje naoružavanje. Glavni cilj vojno-mornaričkih snaga treba da postane borba protiv ruskih podmornica. Nosači aviona će postati „nepotrebni“ i moći će da se predaju na korišćenje SAD.
„Neki će ovo smatrati nacionalnim poniženjem i zamkom. To će biti kraj dvestogodišnje britanske imperijalističke istorije i povezaće London sa susedima na kontinentu“, navodi autor teksta.
Još komplikovanije pitanje tiče se nacionalne bezbednosti.
„Tenkovi nas ili naše saveznike neće zaštiti od novca, propagande i mešanja Kremlja, kao ni od invazije hakera na našu infrastrukturu ili ekonomiju“, naglašava Lukas.
Samoodbrana od „pretnji nove generacije“ zahteva duboku analizu „slabosti koje Rusija umešno eksploatiše“.
Ta samoodbrana podrazumeva i koordinaciju nacionalnih i međunarodnih napora u „razmerama nepoznatim od vremena Hladnog rata“.
„To će biti skuplje, ali to će, verovatno, biti razumnije trošenje novca, nego kupovina skupog naoružanja ili stvaranje armije velikih razmera čije je redove teško popuniti“, zaključuje autor „Tajmsa“.