Kako navodi „Vašington post“, od 2015. godine NSA je izgubila nekoliko stotina hakera, inženjera i kompjuterskih naučnika, a stručnjaci ocenjuju da to može da ostavi značajni trag na nacionalnu bezbednost.
U NSA radi oko 21.000 civila i najveći je proizvođač obaveštajnih podataka među 17 špijunskih agencija u SAD, a ljudi koji su je napustili bili su odgovorni za prikupljanje i analizu obaveštajnih podataka koji su se na dnevnom nivou iznosili pred predsednika, poput podataka o DAEŠ-u, severnokorejskom i ruskom hakovanju.
„’Epidemija‘ je najbolji način da se to opiše. Agencija gubi neverovatan broj svojih najjačih tehničkih talenata, a kad izgubite svoje najbolje i najsjajnije osoblje, to je veliki problem“, rekla je Alison Vilijams, bivša viša istražiteljka u NSA koja je otišla 2016. godine i osnovala vlastitu firmu za zaštitu podataka.
Većini novih kadrova u agenciji nedostaje iskustvo onih koji su otišli, rekao je jedan visoki zvaničnik obaveštajne službe, a taj deficit iskustva može da spreči osnovnu misiju NSA — prikupljanje i analizu podataka.
Osim toga, Agencija se i dalje suočava sa javnim nepoverenjem nakon što je Edvard Snouden 2013. godine otkrio nadzor koji se sprovodi nad američkim građanima.
Portparol NSA Tomi Grovs rekao je da je zabrinutost zaposlenih zbog visokih stopa potresa dovela do promena, uključujući povećanje plata, povećane promocije i veće mogućnosti za rad na svim sajtovima NSA.